english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Efekat intervencija vlade na konkurentnost domaćih preduzeća Akter Mag




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2010 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 22 mart 2010

Sledeći tekst >>

Davanje infuzije mrtvim preduzećima

Ako ste čitali knjigu “Autobiografija“ Branislava Nušića setite se onog dela gde on piše o svojoj osnovnoj školi i o sinu mesara koji je cele godine imao povlašćen status jer je otac mesar svakog jutra slao zavežljaje mesa na poklon učitelju. Kako mu je mali Nušić zavideo, jer je bez ikakvog truda imao dobre ocene i povlašćen položaj, dok je on morao da se bori i suočava sa sredinom. Međutim, šta se kasnije desilo u životu? Mali Nušić je izrastao u “velikog“ Nušića, a šta mislite, u šta je izrastao mesarov sin? Koje šanse je imao da se u konkurentnom okruženju istakne kad su mu kroz celo detinjstvo gledali kroz prste? Da li je mesar dobro učinio za svog sina što je kroz sinovljevo detinjstvo “intervenisao“ ne bi li mu olakšao situaciju u školi?

Slušam pre neki dan izjave Srpske “ekonomske elite“ na Kopaoniku. Kažu mora se i dalje pomagati domaćim preduzećima da izdrže dok ne prođe ekonomska kriza. Krediti bez kamate, bespovratna novčana pomoć, intervencije na deviznom tržištu, razne donacije, sve “kvalitetna terapija“ koju ti isti ekonomski magovi daju bolesnim preduzećima u Srbiji zadnjih 50 godina. I kakav je rezultat takvih “pametnih“ intervencija? Firme i dalje propadaju, a po konkurentnosti naše privrede našli smo se iza Albanije i nešto iznad Zimbabvea. Što je najgore od svega, ti instrumenti pomoći (intervencionizma) samim tim što dolaze iz političkih centara, predstavljaju leglo korupcije i uglavnom su usmereni na poslušnike režima i partijske miljenike, pa je njihova raspodela postala svojevrsan vid kupovine političkih glasova.

Kakav efekat ima takva intervencionistička politika vlade na konkurentnost domaćih preduzeća? Pa isti efekat kao što su imali pokloni mesara učitelju iz Nušićeve autobiografije na konkurentnost njegovog sina i sposobnost da opstane na tržištu života. Tako i naša Vlada decenijama jedino šta zna i ume je da daje infuziju teško obolelim preduzećima. Bez obzira od čega su bolesna, bez obzira šta je uzrok bolesti, za Vladu, jedino rešenje bila je i ostala infuzija? To što je tržišno okruženje krajnje nehigijensko (korupcija, mito, protekcija, monopoli) za njih je jedino rešenje uvek bilo igla u venu (krediti, novčana pomoć, intervencije). To je isto kao kad bi bolesniku od Tifusa koji leži u prostoriji punoj fekalija, umesto da prvo počistite fekalije, vi krenuli da dajete infuziju.

Nažalost većina Srpskih preduzeća je veoma bolesno (pa i na samrti), da bi ih izlečila samo obična infuzija. Što je najgore, umesto da se pomaže razvoj novih mladih konkurentnih kompanija, oživljavaju se mrtvaci.

Najteža bolest većine Srpskih preduzeća je neznanje i neiskustvo u poslovanju na slobodnom tržištu. Svima je bilo lepo devedesetih dok nije bilo konkurencije. U biznis se ulazilo samo sa partijskom podrškom i čime god da ste se bavili uspeh je bio zagarantovan. Na tržištu devedesetih postojala je samo potražnja, pa ko god da je ponudio bilo šta, imao je slobodan prolaz. Danas se situacija promenila. Ponuda je konačno prevazišla potražnju i svi koji su se bavili samo isporukom robe (bez prodaje) sada uviđaju da nije dovoljno samo robu proizvesti i ponuditi na tržištu. Na tržištu velike ponude, a male potražnje, najvažnije je robu prodati i naplatiti, a to većina kompanija (i zaposlenih) u Srbiji ne ume, i što je najgore, ni ne zna da ne ume. Dolaze pred Vladu i traže pomoć, a ne shvataju da je problem u njima, a ne u Vladi. I umesto da im pomogne da što pre shvate realnost (visoku konkurentnost okruženja), Vlada im da neku crkavicu ili isplati zaostala dugovanja, pa oni i dalje ne moraju da razmišljaju konkurentno.

Šta mislite, da u evoluciji životnih vrsta nije bilo odumiranja onih nesposobnih i neprilagodljivih da li bi zemljom hodali ljudi ili dinosaurusi?

Ovih dana objavljeni su rezultati veoma detaljnog istraživanja o tržištu konsultantskih usluga u Srbiji (koje je tek u začetku). Rezultati istraživanja su porazni. Većina kompanija u Srbiji ne prepoznaje da su bolesne i ne zna gde i kako da potraže pomoć. Jedini konsultanti su knjigovođe (koji se bave prošlošću firme), advokati (koji se bave patološkom budućnošću) i revizori (koji samo izdaju lekarska uverenja). Za ostale mnogo važnije vrste konsaltinga (poslovna strategija, inovacije, marketing, prodaja), većina kompanija u Srbiji nije ni čula. Šta da vam kažem kad na pitanje: “Da li vaša kompanija ima funkciju prodaje?“, više od 50% firmi kaže da nemaju prodaju (pitam se čime se onda bave?). A na pitanje: “Da li bi ste želeli da unapredite prodaju i da li vam treba pomoć da povećate prodaju?“, čak 75% ispitanika je izjavilo da im pomoć nije potrebna i da su zadovoljni trenutnim stanjem. Šta će im veća prodaja, kad imaju mogućnost da iscimaju nešto od svojih partijskih pajtaša, da im ovi nameste neki novi bespovratni kredit ili donaciju? Samo šta onda kad krava muzara presuši (a već je presušila)? Onda će morati use i u svoje kljuse. Pitanje je samo, da li će moći? Nažalost, većina neće moći, jer nikada nisu doživeli pravu konkurenciju.


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26