english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Kako opstati i kako se razvijati u uslovima ekonomske krize! Akter Magazin




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2010 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 10 maj 2010

Sledeći tekst >>

Da li je kriza prilika?

Čitam izjave nekih naših vodećih političara i biznismena o svetskoj ekonomskoj krizi od pre samo godinu i nešto dana: “Srbija će imati koristi od krize jer će svi investitori pojuriti da ovde investiraju“, ili “Ovdašnja privreda imaće daleko manje loših efekata nego što je to slučaj sa drugim razvijenijim i zrelijim zemljama“. Koliko su se ove prognoze obistinile, samo pogledajte u svoju potrošačku korpu. Privreda je zamrla, besparica svuda, svi svakome duguju, niko nikome ne plaća, a skoro beše vest da nas je u standardu življenja pretekla čak i Crna Gora (kao i ostale zemlje okruženja).

Međutim, hajde da zaboravimo makro ekonomsku priču, o svetskim, evropskim pa i srpskim ekonomskim tokovima, pa da vidimo šta ova kriza znači za malo i srednje preduzeće (MSP) u Srbiji (a takvih je velika većina). Da li je ova kriza za njih smrtna opasnost i pretnja, ili kao što stari kinezi rekoše možda šansa i prilika za napredovanje? Nažalost po nas, a po mišljenju mnogih svetskih stručnjaka, do skora u Srbiji nije postojalo pravo dinamičko tržište. To znači da je većina kompanija imala konkurenciju, ali im ta konkurencija nije mnogo smetala. U većini industrijskih grana, a tu su i bankarska i farmaceutska i industrija osiguranja, itd, tržište su igrači nepisanim dogovorom izdelili na parčiće i svako je neometano uživao u svom delu kolača. Nećete verovati, ali u mom dosadašnjem konsultantskom radu većina firmi sa kojima sam imao kontakt na pitanje: “Da li imate konkurenciju?“, odgovaralo je: “Imamo, ali nam mnogo ne smeta“. Potvrda ovog paradoksa bilo je i skorašnje istraživanje potreba tržišta konsultantskih usluga gde je na pitanje: “Da li imate potrebu da unapredite vašu prodaju?“, čak 75% ispitanih firmi u Srbiji odgovorilo sa: “NE, nemamo potrebu da je unapredimo“.

Šta se desilo kad je naišla kriza? Odjednom, tržišni kolači su se smanjili, pa su svi ti mali monopolisti (90% srpske privrede), osetili da manje prodaju. Proizvodnja je ostala ista, ali odjednom kupci nisu više kupovali kao ranije. Zalihe su se povećavale, troškovi rasli, i što je najgore čak i ono što je isporučeno nije se naplaćivalo. Poslujući u uslovima ne-tržišne ekonomije (mini monopola) većina firmi nije ni imala razvijenu funkciju prodaje (i marketinga) pa im je ovaj suštinski važan organ atrofirao (postali su slepi i gluvi). Ovde je dobra analogija recimo geparda u savani. U težim uslovima sredine (suša), on mora da je sposoban da sa manje hrane izdrži više (veću konkurenciju), da unapredi metodologiju lova (strategiju poslovanja), da izoštri čula (prodaja i marketing), i da se udruži u čopor (uđe u kvalitetna partnerstva). Za razliku od geparda, šta su naša preduzeća radila u uslovima krize? Izolovala su se od ostalih, otpuštala radnike i smanjivala troškove, najčešće prodaje i marketinga. Umesto da povećaju konkurentnost obukom i motivacijom zaposlenih, jer je u novoj ekonomiji znanja to jedini izvor konkurentne prednosti, ona su čak otpuštala one najpametnije i najvrednije (koji ih najviše koštaju). Nemajući predstavu zašto im loše ide, jer su im atrofirala čula i zato što ne koriste spoljne konsultante, oni sada krive državu, političare i zapad što im je doneo svetsku krizu. Ne shvataju da je za pametne firme ekonomska kriza najbolja prilika za napredovanje. Kada su svi ostali paralisani, glupi i slepi, onaj ko unese malo hrabrosti, inovativnosti i pameti u poslovanje lako će odskočiti.

Imam prijatelja koji je renomirani konsultant u Nemačkoj. Kaže, od kako je počela kriza neverovatno je zauzet, jer nemačke firme znaju da je sada pravi trenutak da se poboljša poslovanje i odskoči od konkurencije. U krizi, nesposobni i nekonkurentni propadaju, a na tržištu prevladavaju oni koji pametno rade. Baveći se poslovnim konsaltingom već duže vreme u Srbiji i inostranstvu, uočio sam jedan ogroman problem srpskih preduzeća (vlasnika i direktora), a to je neviđena sujeta. Kako to da sad neko dođe sa strane i da ih savetuje šta da rade? Ne shvataju i ne znaju, da pravi konsultant nije neko ko će im soliti pamet (jer oni svakako najviše znaju o svom poslu), već neko ko će im pomoći da to svoje znanje bolje primene u praksi (da ga bolje razumeju). I da u svom radu postignu bolje rezultate, da sa manje truda i troškova, proizvedu više (kvaliteta, vrednosti za kupce). Jedino onima koji shvate da se poslovanje (posebno prodaja i marketing) može i mora stalno poboljšavati, kriza je prilika, a za sve ostale je propast i katastrofa. Na vama je da odlučite kojoj grupi ćete se prikloniti, i kako ćete proći, “ko pukovnik il pokojnik“.

Često kažem da je konsultant kao pčelica koji ide od cveta do cveta i raznosi polen. Osnovna uloga konsultanta je da pomogne preduzećima u razmeni, sticanju i primeni praktičnih poslovnih znanja i iskustava.


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26