english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Kako se gube glasači na izborima? Vlast i lojalnost birača - Akter Magazin




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2010 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 17 maj 2010

Sledeći tekst >>

Ministar Dačić i Nušićeva “Vlast“

Prošle nedelje gledao sam pozorišnu pretstavu “Vlast“ od Branislava Nušića. Ima jedna scena koje se svi posle ove predstave rado sećaju. To je ono kad ministrov stric objašnjava ministrovom tastu šta je vlast? Kaže mu, popni se na stolicu, pa ga onda pita: Da li me vidiš? Ovaj kaže, da! Onda mu kaže popni se na sto, pa: Da li me sada vidiš? Ovaj opet kaže, da! A onda kaže, stavi stolicu na sto pa se popni na nju, pa pita: Da li me vidiš? Najzad ministrov tast kaže: Sada te ne vidim! E, kaže konačno stric, tako ti je na vlasti. Kad se visoko popneš onda ne vidiš one dole!

Ovih dana bio sam da produžim saobraćajnu dozvolu, pa me potreslo jadanje žene iz agencije za produženje saobraćajnih dozvola koja kaže da su im strašno otežali posao i da zato mora da naplaćuje 2000 dinara za produženje, jer satima čeka u redu za samo jednu dozvolu. Krenusmo u priču o neverovatnom maltretiranju građana pri produženju ličnih dokumenata, pa mi ona ispriča događaj sa Savskog Venca. Kaže očistili i uglancali sve taj dan, onda oterali stotinak ljudi koji su čekali po čekaonicama napolje, ostavili u šalter sali dvadesetak ljudi koje su onda snimali za TV sa ministrom Dačićem koji je taj dan došao da obiđe stanicu policije. Sećam se i priloga na TV dnevniku te večeri kad se ministar izvinjavao zbog “problema“ sa dokumentima.

Šta mislite ima li ova uvodna Nušićeva priča o vlasti sličnosti sa pomenutim slučajem iz Savskog Venca? Da li je ministar Dačić pred kamerama TV-a i nameštenim i izrežiranim osmesima građana stvarno video one dole (potlačene i ponižene), ili je u tom trenutku bio visoko na Nušićevoj stolici? Kako to da nije došao u 4 ujutru kad se ispred većine MUP-ova u Srbiji kreiraju redovi za dobijanje brojeva za pasoše, lične karte, vozačke ili saobraćajne dozvole, već na namešteno snimanje gde su svi sretni i zadovoljni? Šta mislite da bi mu rekli građani, njegovi glasači, da se pred njima pojavio u 4 ujutru? Ja sam lično prošle godine prošao sličnu golgotu za pasoš i verujte da su se po mrklom mraku, na vetru ispod nule, jedino mogle čuti kletve i psovke poniženih i uvređenih građana. Reči koje su pominjali neću ponavljati, ali verujte da smo se tada, škrgućući zubima u hladnoći, svi u sebi zakleli da za vlast, ko god da je vlast, nećemo glasati ponovo.

Na zapadu se registracija vozila produžava preko pošte. Razumem da su naše procedure složene i komplikovane kako bi se zaposlila horda svastika i kumova koja prevrće papire i overava da je tehnički pregled sproveden. Zašto se te procedure ne izjednače sa zapadnim, i te svastike ne prebace na pasoše, vozačke dozvole i lične karte?

S obzirom da se profesionalno bavim konsaltingom i treninzima u oblasti prodaje i odnosa sa kupcima, pade mi napamet ideja da uvedem novi trening “Kako kreirati i održati kvalitetne odnose sa glasačima?“ Verujte, osnovni principi održavanja relacija sa kupcima su isti kao i principi održavanja relacija sa glasačima. Kupci kupuju proizvod ili uslugu, a glasači poverenje da će im političari poboljšati život. Jeste li razmišljali kako glasači ostaju lojalni nekoj stranci? Pa isto kako kupci ostaju lojalni nekom brendu proizvoda. Iz istog razloga zbog kojeg vi svaki dan kupujete hleb u istoj pekari. Svakoga dana vaše poverenje u pekara bude opravdano time što dobijete hleba i peciva koja su ukusna, sveža i higijenska. Šta se dešava kad jedan dan kupite kiflu, a u kifli pronađete bubašvabu? Vi u tu pekaru ponovo ući nećete. Isti je princip kad vam partija za koju glasate obećava bolji život, a vi osvanete u redu za pasoš od 4 ujutru, gde vam posle više sati čekanja kažu da ste 42 po redu (iza 40 srećnika) i da dođete sutra u red ponovo. Vi za tu partiju više glasati nećete!

Većina mojih prijatelja još uvek nije iskoristila beli šengen. Kažu, ko je lud da ide u 4 sata ujutru u red ispred policijske stanice? Za vizu se bar čekalo par sati, a sada za pasoš dva dana!

Ovaj fenomen se u teoriji i praksi odnosa sa kupcima (a i glasači su kupci) zove “trenuci istine“. Trenutak istine je momenat kada vaš kupac stiče utisak o vašem proizvodu. To je trenutak kada sa vašim brendom dolazi u kontakt, i kada doživljeno iskustvo rezultira pozitivnim ili negativnim utiskom. Pozitivan utisak je svetli trenutak istine, a negativan tamni trenutak istine. Pomislićete da što više svetlih trenutaka ostvarite, a manje tamnih, kupac je uz vas. Nažalost po prodavce i političare, ali nije tako. Istraživanja su pokazala da je potrebno 12 svetlih trenutaka da nadoknadi štetu koju je izazvao samo jedan tamni trenutak istine. To znači da vas ministar Dačić mora 12 puta oduševiti, da bi nadoknadio jedan trenutak poniženja i maltretiranja u redu u 4 ujutru na vetru i hladnoći. Šta mislite kog ću se utiska ja setiti kad budem išao na glasačko mesto? Koji će utisak prevladati? Da li “svetli“ trenutak nasmejanog ministra Dačića ispred kamera u Savskom Vencu, ili tamni trenutak golgote ispred MUP-a Čukarica po vetru i zimi u 4 ujutro.

Da li ste čuli za izraz “emocionalni okidači“ u kupovini? Kako kupci donose odluku o tome šta će kupiti (ili glasači za koga će glasati)? Dovoljno je da Toma pred izbore kaže i uveri glasače da kod njega neće čekati od 4 ujutru za pasoš i ličnu kartu i eto socijalista ispod cenzusa!


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26