english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Porez na prihod i potrošačka korpa za cetvoroclanu porodicu - Akter Mag.




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2010 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 14 jun 2010

Sledeći tekst >>

Eliot Nes i otplata na 1200 rata?

Priča mi koleginica kako je ušla u jednu novo otvorenu brendiranu radnju mantila na terazijama i posmatrala jednu mladu ženu kako bira i odabira mantil sa sakoom. Ova dva artikla zatim je odnela na kasu i bez problema platila platnom karticom. Super reći ćete, evo i mi postadosmo pravo potrošačko društvo, gde se naši potrošači više ne razlikuju od zapadnih. Što poželiš, kupiš. Nema više redova, nema čekanja, samo zaželiš nešto i imaš ga. Žao mi je da poremetim ovu potrošačku idilu, ali zaboravih da vam kažem da je pomenuta ženica iz priče, ove dve odevne krpice platila 350.000 dinara. Po zadnjem kursu, to je tri hiljade i pet stotina evra. Skoro u dinar, to je taman trenutna prosečna godišnja plata u Srbiji. Zamislite samo, godinu dana ustajanja u 5 ujutru, drndanja gradskim prevozom, pa onda 9-10 sati ropskog rada, pa opet drndanje gradskim prevozom, pa kući gladna deca, pa bolestan nezaposleni muž, i sve to što krvavo zaradite za godinu dana rintanja, vi onda date za dve brendirane krpice, a da ne trepnete očima. Šta kažete u kakvoj to mi zemlji čuda živimo?

Nego, hajde da zaboravimo ovu uvodnu priču. U kapitalizmu smo, pa svako ko “teškim“ radom i zalaganjem zaradi basnoslovnu lovu, ima potpuno pravo da je troši kako zaželi. Ono što je meni ovih dana upalo u oči je vest na svim medijima i na internetu pod naslovom “Pola estrade na svadbenom veselju predsednika opštine Topola“. Ukucam ove ključne reči na pretraživaču Google i imam šta da vidim. Mladi potpredsednik Nove Srbije, predsednik opštine Topola, ženio se skoro pred 1200 zvanica i pola srpske estrade. Reći ćete divna vest, pogotovu što je mladi potpredsednik važne opozicione partije već bio hvaljen u medijima kao “skroman“ mladi i perspektivni političar. Nađoh jedan članak gde se čak hvali kako ima najmanju predsedničku platu u Srbiji. Naslov kaže “To je predsednik“. U članku, citiram: “Govori zašto, ima platu samo 52.000 dinara, najmanje u Srbiji, nije uzeo dinar za telefon, dnevnice, milioni prešli preko opštine, niko se nije žalio, nijedan dinar nenamenski potrošen“. Meni od sve priče upade u oči ova plata od 52.000 dinara, pa rekoh hajde da napravim malu računicu. Ako mu je na svadbi bilo 1200 ljudi, svi koji su ikada pravili svadbu u Srbiji za 120 ljudi znaju da je to minimum 10.000 € trošak, a za 1200 ljudi, puta deset, minimum 100.000 €. Idi mi dođi mi, nema šanse da je makar i u skromnoj verziji potrošeno manje od 120.000 € (iskreno verujem da je potrošena suma bila duplo veća, al ajde …). Pitaćete me zašto ovo računam? Pa hajde da prihvatimo da mladi potpredsednik stvarno živi od te plate koja se pominje, i da opštinski budžet stvarno nije imao ništa sa feštom u Aranđelovcu. Ako je tako, onda je njegov jedini izlaz, da pošteno isfinansira svoju svadbu bio da ode u banku i uzme kredit na sumu od 120.000 €. Opet veoma grubo procenjeno, banka mu spram skromne plate ne bi odobrila veću mesečnu ratu od 150 € mesečno (trećine primanja), a opet grubo procenjeno, to bi sa kamatama i ostalim značilo otplatu na jedno 1000 do 1200 mesečnih rata. Da vas podsetim, 1200 rata to je nekih stotinak godina redovnog otplaćivanje kredita. To znači da bi naš junoša iz priče svoj stogodišnji kredit za svadbu otplatio u potpunosti tek sa svojih 135 godina (trenutno ima 35 godina). Naravno, želim da mladoženji poželim dug i zdrav život i da njegova partija bude uvek na vlasti, pa da može redovno da prima platu i otplaćuje kredit za svoju velelepnu svadbu.

Al Kapone je veliki baksuz što svoj biznis nije započeo u Srbiji, ovde nikada ne bi završio u zatvoru!

Sećate se filma “Nedodirljivi“ sa Kevin Kostnerom od pre nekoliko godina. Čikago dvadesetih godina prošlog veka, vlada bezakonje i Al Kapone. Dolazi Eliot Nes da napravi red i prvo pokušava da Al Kaponea optuži i okrivi za pljačke, prevare, šverc alkohola, ali mu ovaj stalno izmiče. Korumpirani političari, korumpirano sudstvo, policija, nikako da dolija. I onda mu onaj njegov žgoljavi saradnik knjigovođa kaže da Al Kaponea pojure zbog neplaćenih poreza. Eliot Nes isprva misli da se ovaj zavitlava sa njim, ali u očajanju prihvati i tu mogućnost. I stvarno, vrlo brzo uoče da Al troši mnogo više para, nego što je prijavio na svojoj poreskoj prijavi. Povuci, potegni i Al Kapone uskoro završi na dugogodišnjoj robiji, ne za prevare, šverc i ubistva već za neplaćanje poreza. Sve što je trebalo istražiteljima da urade je da sa jedne strane izlistaju i saberu sve njegove troškove, znači na šta i gde je sve pare trošio, i da to uporede sa sumom koju je naveo u poreskoj prijavi. Veoma jednostavno, za šta vam ne treba Nobelova nagrada iz ekonomije, već prosta računica koju i dete iz drugog razreda osnovne može da sračuna.

Šta bi Eliot Nes pomislio kad bi mu rekli da je prošle godine samo 17.625 građana Srbije prijavilo porez na prihode veće od 1.349.784 dinara, što je nešto iznad zvanične potrošačke korpe za četvoročlanu porodicu. I to u Srbiji gde dnevno imate stotinu svadbi koje koštaju ko pomenuta cifra (12.000 €), a da ne pominjem gala svadbu potpredsednika Nove Srbije. Nažalost, ta “Nova Srbija“ koja nam dolazi, biće zemlja veoma malog broja obesnih bogataša i većine siromašnih građana koji ni deo potrošačke korpe neće moći da napune. Osim ako nas finansijski vunderkind iz Aranđelovca ne nauči kako da sa platom od 500 € napravimo gala feštu za 1200 ljudi i pola srpske estrade?


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26