english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Ekonomski sistem baziran na kleptokratiji i monopolizmu - Akter magazin




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2010 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 2 avgust 2010

Sledeći tekst >>

Brod tone, a pacovi beže u inostranstvo

Nije zdravo biti monopolista, jer ti je sve dozvoljeno, pa ti atrofiraju konkurentski mišići i čula i postaneš slep, gluv, glup i nesposoban za pravu tržišnu borbu.

Ovih dana se u većini medija kroz karikature i satirične tekstove pojavljuje poređenje Srbije sa brodom koji tone i Miškovićem koji kao pacov sa koferima punim para napušta Srbiju. Složio bih se sa pacovskim delom analogije, ali ne bih prihvatio da Srbija tone. Brod koji odavno tone je u stvari Delta, i za razliku od većine ekonomskih analitičara ja smatram da je dobro što tone i da je trebalo odavno da potone, zato što je već dugi niz godina najveći maligni tumor u bolesnom telu Srpske privrede.

O tome kako je nastala Delta kolaju svakojake priče, a da niko ne zna pravu istinu. Da li je do prvog miliona bilo i šverca duvana, oružja ili nečeg goreg, nikada se neće saznati? Ali jedno je izvesno, još od vremena Nikole Pašića i vojnih liferacija crvljivog mesa i pokvarene municije, u ratno vreme, a posebno u vreme građanskog rata, niko se nije obogatio, a da nije bio u aktivnoj sprezi sa vladajućim režimom i direktno služio interesima vladajuće političke vrhuške.

Kao što su posle prvog svetskog rata Dedinje okupirali liferanti crvljivog mesa sa Cera i Kolubare, posle drugog ih oterali drugovi sa Kozare i Sutjeske, tako su i posle ovog zadnjeg rata stanari vila postali neki novi liferanti bede i mizerije srpskog naroda.

Pitaćete se zašto ističem Deltu, kad i većina ostalih velikih domaćih kompanija i njihovih vlasnika nisu mnogo bolji od nje? Zato što personifikuje ono najgore u Srbiji i zato što je nakazni atavizam zlih vremena devedesetih? Zato što je odbacila ono što je u starom sistemu bilo dobro (socijalni aspekt) i u sebi objedinila ono najgore i iz socijalizma i iz kapitalizma (pa i feudalizma i robovlasništva). Šta to odlikuje ovu monstruoznu tvorevinu, koju većina ljudi koje poznajem u šali ili u zbilji zove imperija zla?

1. Stvorili su je socijalistički direktori u vreme kriminala, šverca i opšte kleptomanije. Bez osećaja za socijalno i društveno okruženje, kupce i tržište, navikli da posluju po principu od danas za sutra. Bez vizije za budućnost i jedine misije da u što kraćem vremenu otmu od okruženja što više gotovog novca i prebace na inostrane račune. Socijalno odgovorno poslovanje u stilu Al Kaponea. Sirotinji posan pasulj na kazan, a za sebe i svoje najbliže, vile i luksuzne jahte.

2. Ne funkcioniše kao tržišno orijentisana firma, već svoju konkurentsku prednost ostvaruje mitom, korupcijom, a najčešće grubom silom. U koliko sam firmi bio koje kažu da sa Deltom ne postoji razgovor. Poslovati sa njima je kao kad u vreme Dahija idete kod Kučuk Alije da se sa njim dogovorite o zajedničkom poslu. Šta mislite koliko je ovakav lokalni siledžija poželjan kao partner u velikom svetu? Kad naviknete da vas se u malom mestu svi plaše, a odjednom se nađete u velikom gradu, ko će sa vama da posluje?

3. Kao i svaka glomazna struktura, ima hijerarhijsku, vertikalnu organizaciju i diktatorski način upravljanja. Već nekoliko decenija na zapadu se ovakav vid upravljanja smatra zastarelim i ne efikasnim. U uslovima visoko konkurentne globalne ekonomije, to znači sporo reagovanje na uticaje okruženja i sporo donošenje odluka (svi se plaše da je donesu). Praktično Staljinizam u svom najgorem aspektu.

4. Veoma nizak stepen motivacije zaposlenih pa i menadžmenta, jer je radno okruženje tipa konc-logora, gde većina zaposlenih nema osećaj da doprinosi razvoju firme, već se posao otaljava. Jednostavno, upravlja se i radi po dekretu, onako kako vrh odluči, gde radnici jedva čekaju kraj radnog vremena. O platama da ne pričam, svi znamo koliko zarađuje kasirka u Maksiju.

5. Razvijala se ne prema onim oblastima poslovanja koje tržište stimuliše, već u onom smeru u kome se vlasniku učinilo da je u tom trenutku najbolje i gde je imao prolaz kod političara (da ih podmiti). Zato rast i razvoj Delte izgleda kao igra “Monopol“, kad se zaigrate i pokupujete previše kuća i hotela, pa vam ponestane para da plaćate drugim igračima za prolaz i na kraju morate da prodate sve u bescenje. Smešno ali istinito, da je Mišković prošao baš kao i mali Perica u igri Monopola.

6. Zato što je veštački i na brzinu toliko narasla, obuhvatila je značajan deo srpske privrede i zaposlenog stanovništva i time stekla mogućnost da ucenjuje aktuelnu vlast. Šta mislite kako se ministri osećaju kad im uđu u kabinet i zaprete da će, ako im se ne pomogne, desetine hiljada zaposlenih završiti na ulici, ispred zgrade u Nemanjinoj? I onda se vašim parama umesto za likvidnost, pomaže kupovina palate u Londonu i održavanje luksuznih jahti.

Delta je pravi primer zašto je ekonomski sistem baziran na kleptokratiji i monopolizmu loš za društvo u celini, ali i za firmu koja ih koristi. Kad ti je dozvoljeno da na tržištu radiš što god zaželiš, onda ti atrofiraju konkurentski mišići i čula, pa postaneš slep, gluv, glup i nesposoban za pravu tržišnu borbu. Čini ti se da si mnogo jak, moćan i silovit, da sve možeš da kupiš i potkupiš, a realno si teški bolesnik, koji i ne vidi da je klinički mrtav, samo što ga niko o tome nije obavestio.


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26