english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Zašto vlasnici kompanija u Srbiji ne plaćaju račune i dugovanja? - Akter




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2010 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 16 avgust 2010

Sledeći tekst >>

Da li su privatne firme u Srbiji deca ili pastorčići?

Ako poslujete sa nekim ko svoju firmu tretira kao tuđu, šta mislite kako će onda tretirati vašu firmu?

Skoro videh rezultate istraživanja po kome dve trećine firmi u Srbiji na naplatu potraživanja prosečno čeka duže od 120 dana. Uzgred i na ovoj listi (perioda naplate potraživanja) poslednji smo u Evropi. Albanija je doduše blizu nas, dok su svi ostali, recimo Bugari i Hrvati daleko bolji. Nažalost ovaj podatak samo potvrđuje katastrofalno stanje naše ekonomije bolje od svih ostalih ekonomskih indikatora. Jednostavno, on pokazuje stepen poverenja među kompanijama u Srbiji, a to u prevodu znači da niko nikome ne veruje i u nikoga nema poverenja.

Zašto je ovo mnogo loše za Srbiju? Zato što to znači da je Srbija mnogo loše mesto za poslovanje. To takođe znači da je ona poslednja zemlja u Evropi po tome koliko je ovde povoljno započeti neki biznis. Zamislite da ste stranac sa koferom punim para i treba da se odlučite gde da otvorite fabriku. Gledate Srbiju, gledate Hrvatsku? U Srbiji možete očekivati plaćanje za 128 dana, a u Hrvatskoj za 34. To je 94 dana više čekanja da vam plate za isporučenu robu. Što znači da ako u nekom ludilu otvorite fabriku u Srbiji morate unapred računati da ćete 3 meseca duže raditi džabe i plaćati sve troškove (plate, poreze i namete alavoj državi …) nego u Hrvatskoj. U ovom slučaju, ko bi se normalan odlučio za Srbiju?

Neplaćanje takođe znači da ima mnogo laganja u poslovanju, odnosno da velika većina privrednih aktera jedni druge lažu. Neki zato što to žele, većina što to ne želi, ali moraju, jer i njih lažu za njihova potraživanja. U toj lavini laganja nivo međusobnog poverenja između poslovnih ljudi u Srbiji stravično opada. Ako pođemo od toga da je poverenje osnova svake privredne aktivnosti, jer se bez njega ne može ni početi bilo koji poslovni odnos, a kamo li održavati, šta mislite kako sve to međusobno laganje privrednih subjekata utiče na solventnost i likvidnost Srpske privrede (da ne pominjem reputaciju)?

Hajde da ne moram više da vas uveravam koliko je ne plaćanje dugovanja katastrofalno za našu privredu? Recimo da je svima jasno da je to simptom veoma teške bolesti Srpske privrede. Šta je uzrok ovom zlu i da li mu ima leka? Kao što je za očekivati, za većinu loših stvari u Srbiji jedan od glavnih uzroka je nekompetentan i neodgovoran državni aparat. Pored toga što je i sama država najveći dužnik, tu je i Delta kojoj državni aparat (korumpirani elementi) pomaže da ne mora da plaća svoja dugovanja. Svi znaju da Delta može i godinu dana da ne plati, pa nikom ništa. Ali hajde da ne gledamo u njih, jer se protiv njih ne može (bar za sada). Koji su još razlozi za ovako katastrofalno stanje?

Živeći i radeći dugo na zapadu, po dolasku u Srbiju pre osam godina primetio sam nešto nesvakidašnje. Na zapadu vlasnici kompanija svoje firme tretiraju kao svoje dete. Brinu za njega, paze ga, neguju dok ne odraste, ulažu u njega, i daju najbolje od sebe za svoju kompaniju. Za razliku od njih, prosečni vlasnik kompanije u Srbiji svoju firmu tretira kao pastorče, kao tuđe dete do koga mu nimalo nije stalo. Ko u romanu Oliver Tvist, stalno će ga izgladnjivati, biće i golo i boso, a zahtevaće od njega maksimum. Daće minimalne plate, plaćaće samo krajnje neophodne račune, u razvoj neće ulagati uopšte, a stalno će izvlačiti novac i prelivati na svoj lični račun.

Gde se ogleda ovo bahato ponašanje Srpskih vlasnika firmi? Videćete ga po kolima koja voze. Standard je bar džip, a najčešće mercedes ili BMW. Dugovaće plate zaposlenima po šest meseci, dugovaće svima, račune neće plaćati uopšte, ali će voziti kola od najmanje 50000 Evra. Od onih najvećih (tajkuna) pa do najsitnijih sa malim SZR-ovima (trafikama) svi se ponašaju isto. Kao da sutrašnjeg dana neće biti. Kao da će sledeći dan tsunami potopiti njihov biznis, pa da ovog trenutka isisaju iz njega i preliju na lične račune sve što se može ispumpati. A kad ne verujete da ćete sutra biti u biznisu, jer s razlogom ne verujete lažovskom okruženju, kako ćete verovati drugima? Kad nemate poverenje u one koji vode zemlju, kako ćete imati poverenje u one koji vode kompanije? Kako ćete onda poverovati bilo kome?

Napomenuo bih da se ovde pre svega radi o percepciji poverenja. Radi se o tome koliko neko ko vodi zemlju svojom ličnošću i pojavom uliva narodu poverenje da može i hoće ono što obećava? Delujući kao senilni penzioner (znate na koga mislim) ne verujem da bi iko poverovao da može sam da ode do najbliže trafike i kupi novine (a da se usput ne izgubi), a kamo li da vodi zemlju? Šta mislite koliko takva pojava ohrabruje preduzetnike u Srbiji i uliva im veru da će i sledeći dan biti u biznisu, pa da polako počnu jedni drugima da veruju? Nažalost iz ovako katastrofalne situacije može nas izvući jedino pravi lider, u koga svi, ali baš svi moraju imati potpuno poverenje? Da li vi u cirkuskoj predstavi koja se zove narodna skupština, parodiji koji se zove Vlada ili u papazjaniji političkih partija i njihovih nadobudnih “lidera“ vidite nekoga ko bi odgovarao ovom zahtevu? Sve dok ga ne bude, bićemo i po svim ostalim parametrima poslednja zemlja u Evropi.

Priča mi prijatelj kako mu vlasnik firme sa kojom je radio duguje već godinu dana 50000 Evra. Skoro je saznao da je ovaj kupio mercedes od 80000 Evra ali ne pomišlja da plati dugovanje.


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26