english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Korupcija kao metod upravljanja državom i privredom - AKTER magazin




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2010 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 30 avgust 2010

Sledeći tekst >>

Da li je teško podmititi političare u Srbiji?

Koje šanse ima bilo ko iz Srbije, pa i organi vlasti, da saznaju kako strana of-šor kompanija raspolaže svojim novcem i da li i kome ga uplaćuje?

Setih se jednog starog domaćeg filma gde u maloj varošici na sastanku jedne od vodećih političkih partija bogati fabrikant pokušava da natera dosadašnjeg poslanika da se ponovo kandiduje. Drži kalendar u ruci koji pokazuje da je taj dan utorak, a kaže kandidatu: “Hajde da se kladimo u sto hiljada da je danas sreda“. Naravno pošto je utorak, gubi opkladu i na ruke političkom kandidatu isplaćuje sto hiljada. Opklada “uspela“, svi sretni i zadovoljni! Ovih dana jedna od aktuelnih vesti je priča o novom zakonu o finansiranju političkih stranaka. Novi zakon predviđa ukidanje anonimnih priloga i nalaže da svi prilozi moraju biti javno objavljeni na web sajtu partija. Kako to lepo zvuči, nema anonimnih donacija i sve ima da bude javno i transparentno. Da li i vi verujete da se zakonskim aktom u ovoj zemlji nešto može promeniti? Da li su i ranija društva od Vavilona na ovamo imala želju da svoje političke lidere nateraju da budu otvoreni i transparentni?

Nažalost uvodna priča o korumpiranom političkom kandidatu i opkladi kojom je “legalno“ osvojio mito karakteristična je za sva vremena i sve društveno političke sisteme. Setite se ne tako davne priče o prethodnom guverneru Narodne Banke Srbije koji je na Dedinju kupio vilu za trista hiljada evra koja je na tržištu nekretnina procenjena na preko milion evra. Bilo je tada čak i komičnih situacija gde su mnogi imućni ljudi iz političkog i privrednog života ponudili da guverneru odmah ponude milion evra za kuću. Šta mislite koliko je takvih i sličnih kupovina bilo u našoj političkoj istoriji?

Zamislite da vam komšija zakuca na vrata i kaže da će vam dati deset hiljada evra za pocepanu sofu koju držite u hodniku? U ovom slučaju postoje samo dve moguće kombinacije. Ili je vaš komšija potpuno odlepio i zaslužio produženi boravak u Lazi, ili od vas nešto očekuje za uzvrat? Šta mislite da je bio prodavac guvernerove kuće, otkačeni ludak ili ovo drugo? Šta mislite kako se kupuju i prodaju politički glasovi u Srbiji? Da li neko ko želi da kupi političara ili stranku ode u banku i sa svog bankovnog računa legalno prebaci novac na službeni račun političke stranke? Da li se i u Svetu mutne radnje obavljaju preko legalnih računa i prijavljuju javnosti ili se to radi nešto drugačije?

Da se upitamo kako možete nekoga podmititi, a da to ostane tajna? To ne mora biti gotovina, premda je to najuobičajeniji i najpoželjniji način političke manipulacije. Ne mora biti ni poklon ili opklada ko u uvodnoj priči. Mito može biti to da vam zaposle dete, sestru ili svastiku. Mito može biti da vam asfaltiraju prilaz do vikendice, istovare kamion šodera ili poklone sto kvadrata hrastovog parketa. A da ne pominjemo korišćenje vile, jahte, aviona, limuzine ... da ne nabrajam dalje. Jedan od najčešćih vidova mićenja je da ustvari korist ima neko treći koga je teško povezati sa predmetom podmićivanja. Nešto kao trostruka kompenzacija. Ja učinim tebi, ti nekom drugom, taj neko drugi nekom trećem, a taj neki treći opet meni, i tako u krug. Ovaj vid političke manipulacije je najteže otkriti jer se učinjena usluga vraća u budućnosti kad se već zaboravilo da je ikada i učinjena. Inače najpopularnija je i na razvijenom zapadu gde političari po prestanku političke karijere obično počinju novu karijeru u biznisu, pa tek tada naplaćuju davno učinjene usluge.

Kada su u igri ogromni poslovi i velike, ozbiljne sume novca nepraktično je koristiti gotovinu jer to nisu više koferi već kontejneri novca, onda vešti politički manipulatori koriste pogodnosti off-šor bankarstva. Političar donese odluku poželjnu za onoga ko ima dovoljno da plati i novac se samo prenese na njegov privatni of-šor račun. Šta mislite kako to da većina para Srpskih tajkuna nije u Srbiji, i kako to da su vlasnici njihovih firmi isključivo strane kompanije? Koje šanse ima bilo ko iz Srbije, pa i organi vlasti, da saznaju kako strana of-šor kompanija raspolaže svojim novcem i da li i kome ga uplaćuje?

Pokušao sam da nabrojim neke od inovativnih načina uticanja na političku volju u Srbiji, a da bi makar pomenuo sve ostale korupcionaške alate trebalo bi nam posebno izdanje ovog magazina. Novi zakon o finansiranju političkih stranaka svakako je dobrodošao. U zemlji gde je politička korupcija jedan od glavnih vidova upravljanja državom pa i privredom (jer je većinom u rukama države) borba protiv korupcije je pitanje opstanka. Nažalost čak i kada se donese novi zakon, doživeće sudbinu većine dosadašnjih zakona u Srbiji. Neće se primenjivati. A čak i da se bude primenjivao, moći će da pokrije najviše 5% mogućih slučajeva korupcije, jer se i do sada prava korupcija odvijala van očiju javnosti i van domašaja policijskih i sudskih organa. Ako za borbu protiv korupcije ne postoji želja unutar vlasti da se ona sprovede dosledno i do kraja, novi zakon će ostati samo mrtvo slovo na papiru. Tek kad bude prave političke volje da se korupcija suzbije, kada oni koji su na vlasti odluče da se korupcija spreči, krenućemo put civilizovanih zemalja i tek onda (možda) doživeti bolju i lepšu budućnost.

Kada su u igri ogromni poslovi i velike, ozbiljne sume novca, nepraktično je koristiti gotovinu jer to nisu više koferi već kontejneri novca, onda vešti politički manipulatori koriste pogodnosti off-šor bankarstva.


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26