english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Korupcija u Srbiji nije laka prolazna bolest, već maligni tumor - AKTER




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2010 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 20 septembar 2010

Sledeći tekst >>

Smatram da korupciju treba uništiti

Naravno da korupcije ima i na zapadu, ali je tamo ona izuzetak sa kojim se veoma retko srećete, dok je kod nas ona postala pravilo, sveprisutno zlo koje svi skupo plaćamo.

Ima u istorijskim udžbenicima primer iz vremena punskih ratova između Kartagine i Rima kad je na sednicama rimskog senata na kraju reč uvek uzimao Marko Porcije Katon stariji i koju god temu da su razmatrali svoj govor bi završavao rećima: "Što se ostaloga tiče, smatram da Kartaginu treba uništiti" (latinski: Ceterum censeo Carthaginem esse delendam). Otada, kroz istoriju, ova izreka koristi se kao primer kad treba istaći nešto što je izuzetno važno u odnosu na sitne manje važne stvari. Ovom rečima Katon je u senatu želeo da kaže, što god mi razmatrali, o čemu god diskutovali, ima jedan problem koji ne smemo zaobići, koji je za nas gorući, a za Rimljane u to vreme to je bila Kartagina.

Srbija je zadnjih 20 godina imala mnoge Kartagine, kako spoljne, tako i unutrašnje. Od “Kumanovske pobede“ na ovamo, Srbiji su preostali samo unutrašnje neprijatelji, jer je u prethodnim ratovima izgubila sve što je imalo da se izgubi, pa joj spoljni neprijatelji više ništa ne mogu. Od svih unutrašnjih neprijatelja (suštinskih problema) bio je i ostao jedan najveći, srpska Kartagina, a to je sveprisutna korupcija. Još od vremena Nušića i Domanovića najveća smetnja razvoju i napretku Srbije bila je i ostala korupcija u državnoj aparaturi, ali i u svim ostalim delovima društva. Ja sam u većini svojih tekstova do sada najčešće pisao baš o ovom problemu. Živeo sam veoma dugo na zapadu, imao svoje firme i tamo i ovde i već desetak godina se bavim poslovnim konsaltingom. Naravno da korupcije ima i na zapadu, ali je tamo ona izuzetak sa kojim se veoma retko srećete, dok je kod nas ona postala pravilo, neizbežno zlo koje svi skupo plaćamo.

Povod za ovaj tekst nađoh čitajući naslov u novinama: “Vlast priprema Štedionicu za slovačkog tajkuna“. Verovali ili ne, ali četvrtina akcija Banke Poštanske štedionice će se uskoro verovatno naći u rukama Maria Hofmana, slovačkog tajkuna koji se zbog ranije korupcije našao i pod istragom britanske vlade. Neću da vas zamaram detaljima ove pogodbe, ali suma sumarum, Banka Poštanske štedionice bi trebala da pripadne slovačkom Ostapu Benderu (arhi-prevarant iz priča Iljifa i Petrova) za trostruko manju vrednost i ako je verovati nekim izvorima, za džabe, ustvari kao protivrednost njegovih “procenjenih menadžerskih sposobnosti“. E sad moram da zastanem i popijem malo šećera i vode. Malo nam je što su domaći menadžeri-banditi-biznismeni potpuno upropastili srpsku privredu, nego ćemo sad i da ih uvozimo. I to iz Slovačke, zemlje sa velikom tradicijom sposobnih menadžera. Ne tako davno dok je Srbija bila jedna od najnaprednijih zemalja Evrope, u Slovačkoj su menadžeri upravljali sovhozima i kolhozima i ponekom propalom fabrikom. E sad mi treba da poklanjamo naše firme, da bi ih ti specijalno nadareni, uvezeni finansijski eksperti, nadri-menadžeri vodili.

Hajde da se ne zavaravamo. Da saberemo dva i dva pa da vidimo šta je prava pozadina ove priče. Prvo imate opet privatizaciju koja kao rezultat treba da otuđi narodnu imovinu u bescenje. Imate umešane političare koji posreduju i mešetare (iz samog vrha). Imate konsultante koji konsultiraju za debele naknade i imate male akcionare koji protestvuju i ceo proces nazivaju pljačkom. Da li vam je već poznat ovaj scenario? Koliko se već puta ova predstava tročinka sa pevanjem (političara) i plakanjem (naroda) do sada odigrala? Šta mislite da li je u ovoj priči neko podmićen i potplaćen da počini “glupost“ iz nehata i nanese štetu zajednici? Za zločinačko udruživanje (otuđenja narodne imovine) ovde mogu postojati samo dva motiva. Ili su akteri ove drame neverovatno glupi i tupi, pa iz čiste ludosti i nehata hoće da poklone narodnu imovinu nepoznatom strancu, ili to rade sa predumišljajem i sa ciljem da se u pomenutu transakciju debelo ugrade? Da li je slučajno to što je genijalni menadžer, prorok i spasitelj iz Slovačke, ranije već optuživan za korupcionaške afere? Da li je slučajno što je predstavnik PIO fonda (državne institucije) glasao protiv interesa svoje firme? Da li je slučajno što su konsultantski savetnici ove tragikomedije (da ih ne imenujem) već kumovali nebrojenim propalim privatizacijama u Srbiji?

Ne mogu a da se ne upitam, zašto ljudi donose odluke suprotne interesima sopstvene firme koja im daje platu i hrani gladnu dečicu? Šta mislite, kad bi nekom od aktera ove priče ponudili 100.000 Evra mita da nanese 10 miliona Evra štete svojoj firmi (i narodu), da li bi trepnuo dok se o tome premišlja? Šta mislite zašto na zapadu ima manje korupcije, a zašto cveta u Africi, Južnoj Americi, itd? Šta je to po čemu se razlikuju? Kada se u zapadnim medijima obelodani slična priča o mogućoj korupciji, kako njihove društveno-političke institucije reaguju? Da li se i njihovi političari smeju i hvataju za onu stvar, kao naši kad im se kaže da su korumpirani? Šta mislite, da li zapadni političar ima šansu da bude ponovo izabran ako je impliciran u nekoj korupcionaškoj aferi? A kod nas, da li ste ikada čuli za nekog od važnijih političara, koji u svojoj karijeri nije doveden u vezu sa nekim mahinacijama ili lopovlukom? Da li se u Srbiji išta može odraditi bez korupcije, malverzacija, muljanja, nameštanja, podmićivanja i prevare?

Šta mislite zašto smo po svim parametrima poslednji u Evropi? Koja nas to bolest uništava pa smo po svim aspektima privrednog i društvenog života sve gori i gori? Da li je demokratsko društvo uopšte i moguće u zemlji gde je sve na prodaju i gde su ljudi na poziciji spremni da za beznačajni mito nanesu neprocenjljivu štetu državi i narodu? Ono što je čudno je kako se ta država i narod ne bore protiv tog neviđenog zla koje ga je spopalo? Kad nam je svima (pa i njima) jasno da brod tone, kako neko najzad ne kaže DOSTA? Zar nije očevidno da će nas to samouništavanje sve upropastiti. Da to što za sitnu pojedinačnu korist, bušimo sopstvenu lađu i da ćemo sa njom svi zajedno potonuti. I zato mi dođe da svaki svoj tekst, od sada pa nadalje, obavezno završavam Katonovim rečima: "Što se ostaloga tiče, smatram da korupciju treba uništiti".

Nažalost, korupcija u Srbiji nije samo laka prolazna bolest, već teški maligni tumor koji se proširio na sve vitalne organe njenog društvenog tela.


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26