english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Koje su šanse Srbije da postane privlačna stranim investitorima? AKTER




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2010 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 27 septembar 2010

Sledeći tekst >>

Strane investicije za razvoj naše banana republike

Pošto su srpsku privredu rasparčali na placeve i razdelili svojim pajtašima, uvidevši da su time sami sebe upropastili, sada kukaju za strancima koje su prethodno oterali.

Pre desetak godina mala srednjeamerička država Kostarika širom svetskih medija postala je glavna ekonomska vest. Čuveni američki proizvođač kompjuterskih mikročipova Intel otvorio je tamo svoju prvu fabriku van SAD-a. Doskora poznata kao banana republika, Kostarika je postala Silikonska Dolina Srednje Amerike. Umesto isporuke jeftinih banana, 40% izvoza Kostarike postali su mikročipvi koji vrede od 200 do 800 dolara po komadu. Intelova fabrika proizvede i izveze oko 20 miliona čipova godišnje što je 3-4 milijardi dolara izvoza. Nekoliko hiljada bivših berača banana i njihove dece sada rade za zapadne plate i troše je u svojoj zemlji umesto u pečalbi. Kada su pitali rukovodstvo Intela zašto su se odlučili za Kostariku, rekli su: “Kvalitetna visoko obrazovana radna snaga, sposobni i vredni zaposleni koji govore jezike i politička stabilnost i vladanje reda i zakona“.

Na međunarodnoj konferenciji na temu „Razvojni potencijali stranih direktnih investicija – međunarodna iskustva” Ministar trgovine Slobodan Milosavljević pre neki dan je izjavio da "Srbija bez direktnih stranih investicija u iznosu od dve do četiri - pet milijardi dolara, nema značajnu ekonomsku perspektivu". Verujem da je svako ko je pročitao ovu izjavu bio zadivljen epohalnim otkrićem Gospodina Ministra. Pošto su Srpsku privredu razdelili svojim tajkunskim pajtašima koji su je potpuno uništili, konačno su shvatili da je rešenje u stranim investicijama. Kad bi to tako moglo, prvo uništiš privredu (za mito), pa onda pošto uvidiš da si time sam sebe upropastio, počneš da kukaš za strancima koje si prethodno oterao. Doduše razumem ja i Gospodina Ministra, jeste da mu je milo što je Ministar Trgovine u zemlji gde je 99% privrednih aktivnosti trange frange i trgovina, ali je i njemu valjda svanulo da se ne može samo trgovati već da se bar nešto mora i proizvoditi.

Zamislite porodicu gde su i otac i majka ostali bez posla, a jedino čime se bave je da jedni drugima prodaju stvari iz sopstvenog domaćinstva. Ujutru otac proda usisivač ženi, ona ga onda uveče preproda baki, posle ga kupi deda, pa prekosutra preproda deci i tako u krug. Zamislite koliko je to domaćinstvo održivo kad niko ništa ne donosi u kuću već samo jedni drugima preprodaju. Jedino od čega žive su krediti od banke da imaju da kupe hranu i zadovolje osnovne egzistencijalne potrebe, ali što se tiče zarade nula. E takvo domaćinstvo vam je naša Srbija. Niko ništa ne proizvodi, već samo presipa iz šupljeg u prazno. I sada je Gospodin Ministar trgovine konačno shvatio da se ipak nešto mora i proizvesti. A pošto su potpuno uništili privredu privatizujući je kao rasprodaju nekretnina, sada su izlaz strane investicije.

Nego da ne kukamo više nad prosutim mlekom, šta je bilo bilo je, hajde da vidimo koje su šanse Srbije da se ugleda na Kostariku i postane zemlja privlačna stranim investitorima? Gde je trenutno Srbija i koje su joj šanse da privuče strane investicije ispunjavajući uslove koje je Kostarika ispunila:

1. Kvalitetna visoko obrazovana radna snaga
Ako pod kvalitetnim obrazovanjem podrazumevamo gomilu podataka naučenu napamet ili još bolje znanje kako s indeksom poturiti profesoru nekoliko stotina evra mita, onda je naše školstvo konkurentno. Ali, ako je kriterijum za strane kompanije upotrebljivo znanje, odnosno diplomci naučeni da koriste svoj mozak i samostalno rešavaju probleme u poslovanju, a ne da kao papagaji ponavljaju besmislene podatke kojim su ih njihovi profesori nakljukali, onda imamo veliki problem. A o savremenosti i primenljivosti fakultetskog znanja da ne pričamo, kad je većina naših profesora doktorirala u vreme Kardelja i udruženog rada. Po meni, rešenje je ukidanje Staljinizma na fakultetima, to jest da država prestane da daje pare profesorima na ruke, a ovi da rade šta im se prohte, već da se uvede tržište i kapitalizam i na fakultete, da država daje novac studentima na ruke u vidu povoljnih kredita, pa da postoji tržišna trka. Da kao na zapadu, studenti postanu kupci na tržištu usluga edukacije, a profesori prodavci koji o njima brinu, a ne da jedino brinu o honorarima i kako da napumpaju svoj bolesni ego.

2. Sposobni i vredni zaposleni koji govore strane jezike
Baveći se godinama poslovnim konsaltingom i edukacijom, primetio sam da je najveći problem poslodavaca u Srbiji kako da dođu do kvalitetne, motivisane radna snaga. Kako da zaposle ljude koji žele i vole da rade? Trenutno sam u Kanadi kod sestre i pre neki dan vidim na ulici klinca osnovca ispred dobrostojeće kuće kako prodaje kolače i limunadu da zaradi za fakultet. Znam ja da on od tih kolača neće zaraditi za školovanje, ali je za njegove roditelje važno da od malena stekne radnu naviku, a ne da kao kod nas apsolventi na fakultetu imaju više od 30 godina, a da nikada pre toga nisu ništa radili.

3. Politička stabilnost i vladanje reda i zakona
E ova stavka je veliki problem, jer ne zavisi toliko od naroda koliko od same Vlasti. Ovo je nešto što sam Gospodin Ministar trgovine i njegove kolege iz Vlade mogu i moraju da učine. Ali, da li to oni žele da učine? Da li vladanje reda i zakona znači da svojim pajtašma (za debeo procenat) više ne mogu da poklanjaju društvenu (narodnu) imovinu? Da li to znači kraj privilegije da je njihova reč jedino slovo zakona? Da li ulazak u Evropu znači uvođenje reda i zakona i nemogućnost da se više ovako besprizorno krade i vara obespravljeni narod? Da li onima koji su se u haosu i bezvlašću 90-tih, ali i 2000-tih “nepristojno obogatili“ odgovara da dođe red i zakon, ili je lakše i dalje loviti u mutnom, onako kako su navikli? Tek kad i njima bude u interesu da se uvede red i zakon da bi očuvali svoju ličnu imovinu, do reda i zakona će konačno doći, ali ni minut pre toga. Tek kad se i sami osete ugroženi od nekih novih bandita koji će poželeti da njima otmu ono što su oni ranije drugima oteli, poželeće red i zakon da sebe zaštite. I tek onda možemo očekivati da i stranci požele da dođu i investiraju svoj kapital u Srbiji, ali tek onda kad budu sigurni da im ga neki domaći bandit na vlasti neće oteti kao što je ranije otimao drugima.

Privatizujući većinu Srpske privrede domaćim banditima-biznismenima, vladajuća garnitura je obezbedila da do kraja ovog veka nijedan strani investitor u treznom stanju neće poželeti da dođe u Srbiju.


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26