english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Kontrola emocija - Zašto je važno kontrolisati emocije? - AKTER magazin




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2011 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 6 decembar 2010

Sledeći tekst >>

Kako od sebe napraviti …?

I predsednik Tadić i gospodin Beko su proizvod školskog sistema koji ne stimuliše dijalog, već samo monolog i jednoumlje?

Gledam pre neki dan intervju sa Milanom Bekom u emisiji “Između redova“ na televiziji B92 i nešto mi privuče pažnju. Na ovaj intervju je ovih dana u medijima bilo na hiljade komentara i ne bih želeo da komentarišem šta je na njemu rečeno, već mi je interesantno da prokomentarišem nešto o čemu još niko nije pričao, a to je kako je to rečeno? Ako uporedite pomenuti intervju sa sličnim intervjuima na CNN-u ili BBC-u, videćete da je tamo mnogo više sadržajnog razgovora, a mnogo manje nekontrolisanih emocija. U većini intervjua na TV ekranima u Srbiji, skoro po pravilu neko od učesnika će izgubiti živce, iznervirati se i reagovati krajnje emocionalno, a ne racionalno. Zašto je to tako?

U stvari povod za ovu priču dobio sam izvodeći prošle nedelje trening “Telefonske prodaje i komunikacije“ za jednu našu renomiranu kompaniju. Polaznici ovog treninga bili su zaposleni u info-centru, koji se inače svaki dan susreću sa emocionalno uzrujanim kupcima i primorani su da sa njima aktivno komuniciraju. Zamislite njihov posao, da po ceo dan odgovaraju na primedbe nervoznih i iznerviranih klijenata? Radeći sa ovim divnim ljudima pomislio sam kako to i zašto oni uspevaju da efektno kontrolišu svoje emocije, a samim tim i emocije svojih kupaca, a da to nije uspelo gospodinu Beku, koji rukovodi velikim kompanijama i hiljadama ljudi?

Odgovor na ovo pitanje je to što se on verovatno oslanjao isključivo na svoj talenat i inteligenciju, a ne na pripremu i obuku? Kada bi se zaposleni u info-centru oslanjali samo na svoj talenat, a ne i na rigidnu pripremu i obuku, šta mislite koliko dugo bi istrajali sa svojim emocionalno uzrujanim sagovornicima? Kao direktor i vlasnik velikih kompanija, šta mislite da li je gospodin Beko pre pomenutog intervjua i pomislio da se sa nekim profesionalcem posavetuje o tome kako da nastupi na intervjuu, da se za njega dobro pripremi, i što je najvažnije, da uvežba osnovne principe emocionalne samokontrole? Da li bilo koji veliki direktor ili političar u Srbiji uopšte i pomišlja da on može nešto novo naučiti ili sebe u nečemu istrenirati? Šta mislite, sa sticanjem velike moći i uticaja, koliko su oni spremni da prihvate nečiji savet, bilo svojih saradnika, bili spolja? Koliko je ova zatvorenost, za učenjem i prihvatanjem saveta, koštala gospodina Beka? Kada zaposleni u info-centru izgubi živce i posvađa se sa važnim klijentom, on izgubi posao, a kada gospodin Beko, pred TV kamerama i pred celom Srbijom izgubi živce, onda lako može izgubiti sve što poseduje?

Šta mislite da li prosečni srpski gazda, ili čak natprosečni gazda kao Milan Beko, hoće i želi da sasluša ljude oko sebe? I da li ti ljudi uopšte smeju nešto da mu kažu? Koliko su direktori u Srbiji spremni da prihvate tuđe mišljenje? Po globalnom istraživanju svetskog ekonomskog foruma Srbija je 127-a od 139 zemalja po spremnosti direktora da delegiraju odgovornost, a 130-a od 139 zemalja Sveta po treningu zaposlenih (i poslovnom konsaltingu). Nažalost, prosečan afrički direktor mnogo je spremniji da se posavetuje sa drugima i potraži savet za sebe i svoje zaposlene, od prosečnog srpskog direktora. Rezultat je jednoumlje i diktatura u poslovanju, a posledica da smo među poslednjim ekonomijama u Svetu. Da je Gospodin Beko ikada učestvovao u treningu “Kako se upravlja ponašanjem neprijatnih klijenata?“, naučio bi kako da se ponaša u TV razgovoru i ne bi ispao to što je ispao i glupo ugrozio sebe i svoje kompanije.

Ovo nije prvi put da se na značajnom TV događaju napravi fijasko zbog ne adekvatne pripremljenosti učesnika. Zašto je (po oceni većine gledalaca), na prošlim predsedničkim izborima u televizijskoj debati Toma Nikolić bio značajno bolji od Borisa Tadića? Na sreću predsednika Tadića, u to vreme je Toma zastupao ideje koje narod nije prepoznao kao svoje, pa je uspeo da ga pobedi. Ali možete pretpostaviti šta će se desiti na sledećim izborima, jer je sada Toma i za Evropu i za hapšenje Mladiće? Moje lično mišljenje je da je predsednik Tadić tada izgledao zbunjeno i nervozno ne zbog nedostatka priprema, već zbog pogrešnih priprema. Ustvari, verovatno je previše pripreman i verovatno je oko sebe imao previše “prepametnih“ savetnika, koji su ga utopili morem racionalnih strategija. Da je umesto što je slušao “visokoumne“ savete otišao na trening zaposlenih bilo koje od kompanije koja se u Srbiji profesionalno bavi usluživanjem klijenata, naučio bi se emocionalnoj samokontroli i ne bi mu se desilo to što mu se desilo?

Većina gledalaca njihove debate nije prednost dala onome koji je pametnije govorio (jer je Toma tada izgovarao Šešeljeve reči), već isključivo u odnosu na to kako je to govorio. To znači da su emocionalna samokontrola, uverenost u sebe i svoje ideje, kao i smirenost u komunikaciji, jedini siguran način da se osvoje srca glasača ili akcionara kompanije. Zato što glasači više slušaju srce nego razum! A da bi se to postiglo, talenat vam mnogo ne pomaže, već morate proći odgovarajuću obuku. Nažalost naš školski sistem uči samo monologu, a ne dijalogu. U školama, a posebno na fakultetima, nema razgovora, dijaloga ili interakcije, već samo jednoumlje profesora koji studentima usipaju u glave najčešće zastarelo i beskorisno znanje, koje na jedno uvo uđe, a na drugo izađe. Na zapadu student se uči da postavlja pitanja, da kritikuje i promišlja, a kod nas samo da poslušno prihvata šta mu se kaže? I kad se takav namučeni student dokopa političke ili ekonomske vlasti, šta mislite da li je on onda spreman da nekog pita ili pažljivo sasluša? Pa se onda pitamo zašto kod nas u politici, u poslu, u životu, pa i na TV-u, nema razuma, već samo divlje neobuzdane emocije?

Kad bi samo shvatili da napredni zapad nije postao napredan sam od sebe i zato što je “talentovan“, već zato što na tome aktivno radi od osnovne škole, preko fakulteta, a i kasnije kroz život i posao. Da se za izvrsnost u svemu mora stalno obučavati i unapređivati. A to važi i za gospodina Beka i predsednika Tadića.


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26