english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Kako porez na imovinu stimuliše privredni razvoj i proizvodnju? AKTER




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2011 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 20 decembar 2010

Sledeći tekst >>

Kako stimulisati proizvodnju, a ne rentijerstvo?

Do sada, samo budala je u Srbiji ulagala u privredu i proizvodnju, a svako sa imalo mozga gomilao je nekretnine i kupovao zemlju.

Novi zakon o porezu na imovinu dočekan je u javnosti sa raznim komentarima. Neki su kukali kako će još više osiromašiti siromašne, neki su ga hvalili kao pravi korak ka uvođenju socijalne pravde, a većina je potpuno zanemarila po meni njegov najvažniji aspekt, da destimuliše ulaganje u nekretnine, a da stimuliše proizvodnju. Nije tajna da je ovaj zakon uveden pod pritiskom zapada jer je on tamo jedan od glavnih mehanizama stimulisanja privrednog razvoja i ulaganja u proizvodnju. Da li je to i ovaj naš zakon?

Zamislite da ste jedan od kumova Velje Ilića i zamislite šta se desilo kada je vaš kum Velja došao na vlast? Odjednom otvorili su vam se do tada neviđeni vidici i mogućnosti. Do kumovog dolaska na vlast gajili ste svinje i sadili kukuruz, ali sada otvarate građevinsku firmu i krećete u građevinu. Neverovatno, ali vaša firma dobija sve važne tendere, banke vam sa lakoćom izdaju kredite, uspevate da vam se isplate ogromne sume novca na račun dodatnih radova. Ukratko, brda novca pristižu u ogromnim količinama i vi ih pretvarate u zdravu deviznu gotovinu. E sad, pošto je gomila Evrića prevelika za pod dušek, a plašite se da bi neko mogao da je ukrade, logično je da razmišljate šta s njom da uradite? Kako da od džakova para napravite nešto sigurno, od čega ćete vi, vaša deca i unuci lagodno da živite?

Naravno ovu muku nisu imali samo Veljini kumovi, već i Slobini, pa DOS-ovi, pa DSS-ovi, pa SPS-ovi, pa i ovi najnoviji skoro prozivani DS-ovi milioneri. Kako se do sada u Srbiji rešavao problem viška gotovine? Do skora tu su bile privatizacije kroz koje se gotovina prvo prevodila u vlasništvo nad preduzećima, a onda (otpuštanjem radnika) u vredno građevinsko zemljište i stambeni i poslovni prostor. Danas, jednostavno odnesete džak para kupcu i kupite nekretnine na Dedinju, skup poslovni prostor, ili što god, samo ne ulaganje u privredu ili proizvodnju. Po starom zakonu mogli ste da nagomilate pravu malu imperiju u nekretninama i da ti hektari, ari i kvadrati lepo stoje i raste im vrednost, a rizik nikakav. Do sada, samo budala je u Srbiji ulagala u privredu i proizvodnju, a svako sa imalo mozga gomilao je nekretnine i kupovao zemlju.

Šta se menja novim zakonom o porezu na imovinu? Što više nekretnina imate i što su vrednije, plaćaćete veći porez na imovinu (bar se tome nadamo). To znači da vam se više neće isplatiti da vam nekretnine stoje prazne i ne donose novac. Da li ste se nekad upitali koliko stanova u Beogradu stoji prazno i koliko poslovnog prostora zvrji neizdato? Do sada je moglo tako, jer nije koštalo ništa kad stoji prazno. Po novom zakonu koštaće i kad stoji, što znači da vlasnik mora da razmišlja kako da ga izda, a ako ne može, onda mu se ne isplati da ga drži, pa će morati da ga proda. To znači da tržište nekretnina konačno može da proradi kao na zapadu. Da veliki višak stambenog i poslovnog prostora prouzrokuje pad, a ne porast cena nekretnina.

Kao i u svemu ostalom i u ovom zakonu o porezu na imovinu naši vlastodršci su otišli donekle, ali ne dovoljno. Kako su sami donosioci ovog zakona izjavili, cilj im nije bilo popunjavanje budžetskih rupa, već neki vid socijalne pravde. Ono što zapanjuje je da niko nije pomenuo aspekt stimulacije privrede. Dolazeći iz miljea komunizma i koristeći i dalje većinom socijalističke zakone iz vremena Kardelja, naši vlastodršci i zakonodavci nemaju pretstavu kako funkcioniše kapitalistička ekonomija? S obzirom da nikada ništa u životi nisu proizveli, već su ceo radni vek proveli u tapaciranim kabinetima, na grbači poreskih obveznika, oni ne shvataju kako se upravlja kapitalističkom privredom? Jedino na šta privatnik kapitalista reaguje je stimulacija ili destimulacija. Ako ima para da uloži u neki posao njega jedino interesuje kako da što brže i sigurnije povrati uloženo i zaradi što više. Do skora je najsigurniji i najbolji biznis bio da zatvorite fabriku, otpustite radnike i kupite nekretninu, pa makar zvrjala prazna i neiskorišćena. Jedini razlog da to ne učinite je ako vam se više isplati da uložite u proizvodnju, zato što bi vas nekretnina koja stoji prazna više koštala. U kapitalizmu poreski zakoni imaju suštinsku ulogu da regulišu ekonomiju, da stimulišu one koji donose vrednost društvu, a da destimulišu one koji mu ne donose vrednost. Kapitalista će prodati nekretninu i otvoriti proizvodnju samo i jedino ako mu se to isplati i nikako drugačije. A na državi je da odgovarajućim poreskim stopama obezbedi da se kapital ulaže u proizvodnju i stalno obrće, a ne da stoji zarobljen u mrtvim nekretninama.

A ova naša smešna i žalosna vlada donosi zakon o imovini ne iz razloga koji je suštinski važan, a to je da oživi polumrtvu ekonomiju, već da bi u panici prikupila što više poreza da pokrpi katastrofalni budžetski deficit. U svojoj gluposti i neznanju, nisu otišli korak dalje pa da ovaj zakon prilagode baš ovoj funkciji stimulacije investicija u proizvodnju. Svi ministri u glas izjavljuju kako nam treba proizvodnja i izvoz, a nikome ne pada napamet da zakon koji donose iskoriste kao alat u sprovođenju te želje. Zašto u ovom zakonu nije bila posebna provizija da se imovina koja se ne koristi za lične potrebe oporezuje višom poreskom stopom? Da nije isto kad u stanu živite ili kad ga lihvarski rentirate? Takođe, da se za desetine hiljada stanova i kancelarija za izdavanje (pa i građevinsko zemljište) plaća proporcionalno viša poreska stopa kad su prazni i neiskorišćeni (kada ne donose vrednost društvu)?
Jedino tada će milioneri iz ove priče (DS-ovi i ostali) pomisliti na to da otvore neku proizvodnju i zaposle radnike, jer će im se to više isplatiti nego da plaćaju veliki porez na nešto od čega niko, pa ni oni nemaju koristi. Do tada, bićemo zemlja šačice bogatih besposlenih rentijera i mora siromašnih radnika bez posla i šanse da nešto produktivno rade i zarade.


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26