english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Koliko vredi kompanija? Šta je prava vrednost preduzeća? AKTER magazin




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2011 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 27 decembar 2010

Sledeći tekst >>

Koliko je stvarno vredeo NIS?

Gde se vidi vrednost kompanije? Da li u računovodstvenim knjigama ili u svesti vaših kupaca?

Pre neku godinu kad je privatizovana Naftna Industrija Srbije svi smo bili razočarani zbog „male“ cene prodaje 51% akcija NIS-a. Sećate se, to je bilo i vreme kada je Dinkić obećavao narodu onih čuvenih 1.000 Evra od akcija javnih preduzeća. Ta svoja obećanja bazirao je na prodajnoj ceni NIS-a od nekoliko milijardi evra, pa su svi građani „akcionari“ očekivali da prodajom svojih 5 akcija ostvare pristojnu zaradu. Međutim pošto je NIS prodat za „samo“ 900 miliona Evra naših 1000 Evra pretvorilo se u sirotinjskih par hiljada dinara. Sećam se da sam i ja u više svojih članaka pisao o „banditskoj“ privatizaciji NIS-a kojom je Koštuničina Vlada „poklonila“ Rusima NIS za podršku oko Kosovskog pitanja. Ali, sad kad se prašina slegla, šta je rezultat ove privatizacije i koliko je stvarno vredeo NIS?

Skoro sam išao autoputem za Niš i autobus nam stade na novoj NIS-ovoj pumpi da uzme gorivo. Nas nekoliko putnika uđosmo u restoranski deo da posetimo toalete. Besprekorno čista kafeterija, ljubazni nasmejani zaposleni, a tek da ne verujete, blistavi WC-i koji mirišu na čisto i lepo. Čujem komentar jednog od putnika: „Vidi kako je čisto, neverovatno!“. Sedoh u kafeteriju i vidim svi stolovi prazni, prodavnica prazna, a i od desetak pumpi za gorivo samo naš autobus toči. Pošto se bavim prodajom i odnosima sa kupcima, nešto mi beše čudno. Zašto je pumpa prazna, ko ukleta, a sve novo, čisto, nasmejano i ljubazno? Kad smo krenuli dalje ka Nišu, obratih pažnju na druge pumpe pored kojih smo prolazili. NIS-ove pumpe prazne, a druge pune ko oko, red za točenje benzina, gužva u restoranima, prepuni parkinzi. Pitah se opet, zašto? A onda shvatih šta je prava vrednost kompanije, ne ono što ona stvarno jeste, već njena vrednost u odnosu na to kako je vide i doživljavaju njeni kupci.

Setite se kako je prosečna NIS-ova pumpa izgledala pre privatizacije. Mračna, neosvetljena, ružne socijalističke boje, pa još prljava i neoprana, smrdi na benzin i ulje, a o WC-ima da ne pričam. Ako privolite pumpadžiju da vam da ključ, onda štipaljka na nos, pa ko preživi. Nadobudni i osioni zaposleni, prljavih masnih kombinezona, samo što vas ne tuku i šamaraju. Navikli da su bog i batina devedesetih, nikako da shvate šta to sad kupci hoće? A o vodi u benzinu, zakidanju na crevu, neispravnim pumpama za vazduh, ne vraćanju sitnine, da ne pričam. Ukratko, noćna mora usluživanja kupaca. I šta se desilo? Stidljivo, prvo se pojavilo par stranih pumpi. Čiste, uredne, mirišu im WC-i, ljubazni i nasmejani zaposleni. Ja sam lično išao s kraja na kraj grada, sa Ceraka u Krnjaču, da kupim benzin u prvoj OMV pumpi samo da ne moram da gledam one raspojasane i bezobrazne NIS-ove pumpadžije.

I onda, kao krem na tortu, desila se ova zadnja priča sa krađom goriva. Na dvadesetak NIS-ovih pumpi građanima su zakidali i do 20% na količinu benzina koju su im sipali u rezervoar. Em, ružno, em prljavo, em bezobrazno, još i zlo i pokvareno. Posle svega ovoga, šta sad može da natera kupca da kupi benzin na NIS-ovoj pumpi, a da nije krajnja nužda i moranje (prazan rezervoar)? Sada možemo da se upitamo, koliko je stvarno vredeo NIS, kad su ga Rusi kupili? Šta vredi gomila benzinskih pumpi (lokacija), ako ih kupci izbegavaju kao kugu, a šta tek vrede njihovi zaposleni koji se i dalje ponašaju kao u vreme devedesetih (pa kradu od svojih kupaca)?

Gde leži prava vrednost NIS-a? Da li je u velelepnoj upravnoj zgradi (Karingtonki) u Novom Sadu, da li je u luksuznim automobilima direktora, da li je u rasklimanim kamionima cisternama ili rezervoarima po skladištima izgrađenim još u vreme prve konferencije nesvrstanih? Još kad izgube monopol na vele trgovinu naftnim derivatima, koja je njihova stvarna vrednost? Da li je to što njihove knjigovođe vode u svojim tabelama ulaza i izlaza roba i inventara ili je u onome što vide njihovi kupci? Koja je prava vrednost kompanije? Da li je u računovodstvenim knjigama ili je u svesti vaših kupaca? Kako vas oni vide i doživljavaju i koliko su spremni da dođu i kupe od vas, a ne od vaše konkurencije? Ako je tako, koliko je stvarno vredeo NIS? Da li 900 miliona ili manje i da li je uopšte nešto vredeo?

Nova uprava NIS-a čini neverovatne napore da katastrofalnu situaciju povrati i preokrene na bolje. Tu su nove moderne pumpe, novi zaposleni, procedure usluživanja čak bolje od konkurencije. Ali zašto su NIS-ove pumpe i dalje prazne? Zato što treba vreme da se loša reputacija preokrene. Godinama, brend NIS-a je sticao loš imidž. Sve ono decenijsko maltretiranje kupaca, nagomilalo je i kreiralo veoma lošu percepciju vrednosti kompanije. Godinama kupci su doživljavali loše stvari u kontaktu sa kompanijom i njenim zaposlenima. Potrebne su godine, da kupci shvate, da starog NIS-a više nema, i da je novi tu zbog njih, da im pomogne i pruži im vrhunsku uslugu. Ali ova bitka ne dobija se samo kroz uvođenje boljih upravljačkih procedura i instaliranjem novih čistih i mirišljavih pumpi. A sigurno ne TV i ostalom reklamom kojom se gledaocima naivno sugeriše kako je NIS sad odjednom postao najbolji.

Promena će se desiti jedino pozitivnom promenom u svesti zaposlenih u direktnom kontaktu sa kupcima, koji će onda svojom novom svesti uticati na svest i percepciju kupaca, da se i ona promeni na bolje. Ali ovo iziskuje težak i dugotrajan rad i vanserijske napore svih zaposlenih. Držim palčeve da ovo za njih kritično vreme prebole i ponovo, kao nekad davno, dožive pune pumpe zadovoljnih kupaca i ljubaznih i nasmejanih pumpadžija.


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26