english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

DS-ov promašeni koncept razvoja republike Srbije do 2020? AKTER mag.




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2011 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 10 januar 2011

Sledeći tekst >>

Kad sletimo na Jupiter?

Dok su DS-ova prva i druga petoljetka donele bedu i siromaštvo ogromnoj većini građana Srbije, treća i četvrta donose spisak lepih želja u čije ostvarenje ni oni sami sebi ne veruju.

Ima dobar vic o tome kako su u svemir poslali Muju sa tri svinje. Ja bih predložio da promenimo uloge i da glavni junak ovog vica ne bude Muja, već neki prosečni srpski političar, može recimo Srećko (Šojić). Dalja priča u ovom vicu kaže da po uspešnom lansiranju, kako svemirski brod ulazi u orbitu, komanda leta šalje prve instrukcije posadi. Prvo kaže: Svinja 1 … svinja 1 … pritisni plavo dugme, zatim, svinja 2 … svinja 2 … pritisni zeleno dugme, pa zatim, svinja 3 … svinja 3 … pritisni crveno dugme. Zatim posle kraće pauze sledi nova instrukcija: Srećko … Srećko … nahrani svinje i ne diraj ništa!

Koliko god ovaj vic delovao komično, on u sebi nosi jednu interesantnu pouku. Najbolje što bilo koja državna birokratija može da učini da unapredi ekonomiju je da stvori uslove za njen razvoj i napredak i da se što dalje odmakne od posla upravljanja privredom. Ali mi nismo te sreće i naši vlastodršci nažalost još uvek žive u komunizmu i vremenu petogodišnjih planova. Oni još uvek veruju da se privredom mora upravljati centralistički, proglasima, dekretima i partijskim rezolucijama. Tako i DS-ov koncept razvoja republike Srbije do 2020 izgleda i zvuči baš kao partijska rezolucija kongresa KPJ iz vremena birokratskog centralizma pedesetih godina prošlog veka. Čak pre pojave samoupravljanja i udruženog rada. Razlikuju se jedino po tome što su komunisti imali petoljetke, a ovi danas idu čak na desetogodišnje centralno upravljanje privredom i društvom. Još bitnija razlika je to što su ondašnje petoljetke imale osnova u realnosti, pa su često bile i ostvarene, dok ove nove DS-ove imaju šanse da se ostvare taman koliko i šansa da do kraja decenije pošaljemo svemirski brod sa srpskom posadom na Jupiter.

Šta mislite, zašto je u Srbiji neophodno razdvojiti privredu od politike? Pa zato što svuda, pa čak i da je u Švedskoj ili Danskoj, politički upravljana državna administracija korumpira i svojim korozivnim uticajem upropašćava i razara sve čega se dotakne. Naravno, možete zamisliti korozivni efekat Srpske političarsko-birokratske oligarhije. Ukratko, s obzirom da nam je državna birokratija na nivou dekadentne (pozne) faze Otomanskog carstva, šta mislite koliko je za političare na vlasti cilj privrednih aktivnosti profit i dobrobit građana Srbije, a koliko njihov lični interes? Šta mislite, da li bi se bilo koji predstavnik te politikoratske oligarhije i stotinku sekunde dvoumio da recimo zarad lične koristi od 10.000 Evra, ošteti državnu firmu kojom upravlja za 1.000.000 Evra (deponovanih na Kajmanskim ostrvima). A nažalost, kod nas je većina privrednih aktivnosti vezana za državu i korumpirane državne aparate. Pa se onda pitamo što smo po svim društveno-ekonomskim parametrima gori od većine zemalja pod-saharske Afrike?

Mogli bi tačku po tačku da idemo po stavkama DS-ovog koncepta razvoja republike Srbije i verujte da se ne razlikuje mnogo od DSS-ovog, pre toga SPS-ovog, JUL-ovog ili od ostalih ranijih predloga srpske političarske elite. Prvo, sve te njihove visokoumne strategije zaboravljaju da je definicija strategije: “Niz koraka kojima bi se ostvarili željeni ciljevi i sve što je potrebno da bi se ti koraci sproveli?“ Svi oni, bez razlike, samo listaju svoje najlepše želje i snoviđenja, što predstavlja puko nabrajanje postavljenih ciljeva? A o metodama sprovođenja, kako ih ostvariti, o tome nek razmišljaju unuci i praunuci? Međutim, ono po čemu se ova najnovija DS-ova strategija razlikuje, je da je u pisanju ove strategije uveden jedan novi ton, u stvari stari ton preuzet iz rečnika komunističkih agitatora prve i druge petoljetke. Dok su komsomolci tada uzvikivali: Drugovi, mi moramo …, ove “demokrate“ danas uzvikuju: Gospodo mi moramo …, ali su scenografije proglašenih rezolucija potpuno jednake. I jedni i drugi polaze od toga da samo centralni komitet ima recept za rešavanje svih problema u Srbiji i da su jedino oni Bogom dani da milijarde otete od poreskih obveznika potroše u njihovo ime i za njihovo dobro.

Šta mislite zašto su sve strategije ekonomskog razvoja svih političarskih elita (i pozicija i opozicija) u zadnjih 65 godina potpuno jednake (i jednako propale)? Pa zato što su ih pisali isti ljudi, isti ti profesori fakulteta koji su katedre zaposeli sa asistentskih mesta, na koja su došli pravo iz studentskih klupa. Ukratko, ekonomsku budućnost Srbije kreirali su ljudi koji su fabričke dimnjake videli samo kroz prozore svojih tapaciranih kabineta. Da li ste čuli da je u kreiranju bilo koje strategije oporavka i razvoja srpske privrede ikada učestvovao neki uspešni privrednik? To vam je kao kad bi procedure hirurške operacije propisivali hirurzi koji nikada u životu nisu videli živog pacijenta. Koliko su oni odvojeni od realnog života i konkretnih problema poslovanja u Srbiji vidi se po izjavi premijera Prof. Dr. Mirka Cvetkovića pre neki dan na TV-u. Kaže: Naš problem je visoka inflacija, i to je otprilike to …? U zemlji gde se ništa ne proizvodi, gde je 70% privrednih aktivnosti u sivoj zoni, gde radnici ne primaju plate mesecima, gde cveta privredni kriminal, uz svu korupciju, neefikasnost i rasipništvo državnog aparata, on kaže da mu je glavni problem inflacija. To je kao kad bi kapetan Titanika ukrcavajući se u čamac za spasavanje rekao da mu je glavni problem što ga žulja tesna cipela.

A onda se pitamo, otkud ovaj potpuno promašeni koncept razvoja republike Srbije? Ko ga je pisao i kreirao, dobro je da ne predviđa da ćemo 2020, kada sletimo na Jupiter, tamo da osnujemo svemirsku koloniju i odatle vadimo zlato koje će nas učiniti najbogatijom zemljom regiona?


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26