english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Vlada kontroliše rad javnih preduzeća preko upravnih odbora!!! AKTER




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2011 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 21 februar 2011

Sledeći tekst >>

Lopovsko bratstvo

Ako je Vlada Srbije postavila lopove da kontrolišu lopove, kako onda očekuju da smanje lopovluk i korupciju u javnim preduzećima?

Na pitanje ko danas kontroliše javna preduzeća u Srbiji šef vladine kancelarije za odnose sa medijima izjavio je: “Vlada kontroliše rad javnih preduzeća preko upravnih odbora i resornih ministarstava?“ Čujem ovu izjavu i ne mogu da verujem. Oni još kažu da kontrolišu javna preduzeća tako što u upravne odbore postave partijske aparatčike i poslušnike čiji je jedini zadatak da što više pokradu za sebe i partijsku kasu. To je kao kad bi Eliot Nes izjavio da kontroliše kriminal u Čikagu preko Al Kaponea. Pitam se, ako su kod nas u Srbiji lopovi postavili lopove da kontrolišu lopove, ko onda tu kontroliše lopovluk i korupciju?

Pogledajte samo najnoviju aferu u Kolubari? Hajde da se ne mešamo u krivičnu odgovornost učesnika, nek to rade sudovi. Ali tu postoji i druga vrsta moralne odgovornosti zbog koje bi u bilo kojoj civilizovanoj zemlji resorni ministar (u ovom slučaju energetike) smesta dao neopozivu ostavku. A u zemlji Srbiji, umesto da ga (znate već čime premazanom motkom) istog časa najure iz vlade, privredna komora Beograda čak planira da ga kandiduje za ministra godine. To je kao kad bi čuvara banke koji je spavao na poslu dok je banka opljačkana odlikovali umesto da ga otpuste. Ono što me je u ovoj aferi najviše zapanjilo je to koliko su u kriminalnom udruživanju ravnopravno učestvovali pojedinci iz svih partijskih struktura (pozicije i opozicije). Za naše partijske kleptokrate nije uopšte važno ko je na vlasti, jer ako sam danas ja, sutra će biti moj ortak u krađi, tako da se promenom vlasti lanac krađe i korupcije ne prekida. To znači da za njih ne postoje partijske razlike sve dok je moguće neometano otuđivati društvenu imovinu koju im je narod poverio.

Iako se pomenuta pljačka veka (kako je neki zovu) dešavala pre nekoliko godina, frapantno je sadašnje ponašanje rukovodilaca Kolubare. Zamislite kako oni objašnjavaju svoje neodgovorno ponašanje u poslovanju? Kažu da se zadnjih 40 godina ništa nije promenilo i da raspisivanje tendera nije njihova zakonska obaveza. Zamislite poslovnu organizaciju u 21 veku koja se 40 godina nije menjala? Već smo 20 godina u kapitalizmu, a njih niko nije obavestio da su i drug Tito i drug Kardelj, pa čak i drug Sloba odavno mrtvi i sahranjeni. Oni se još i ponose time što su dozvolili očevidnu plačku javne (znači narodne) imovine zato što po zakonu od pre 40 godina to za njih nije bilo obavezno. Znači mogao je lopov da ušeta u njihovu blagajnu, pred njima obije kasu, iznese milione, a oni ne bi imali obavezu da ga u tome spreče, jer u zakonu izričito ne piše da oni to moraju da urade. A kakvo je tek EPS (takođe u resoru ministra energetike) leglo laži, prevare i lopovluka, možete samo da zamislite, kad je jedan od sadašnjih članova upravnog odbora EPS-a iznajmljivao mašine Kolubari? A tek zamislite mrežu prevare, lopovluka i korupcije u ostalim javnim preduzećima u Srbiji?

Kakva je inače finansijska računica sa štetom koju nanose rukovodioci javnih preduzeća u Srbiji? U 570 republičkih i lokalnih javnih preduzeća ima 8242 direktora, zamenika, pomoćnika i raznih rukovodioca. Prosečno primaju bar 1.000 evra mesečno, a sa porezima i doprinosima to je bar 1.500 evra, plus propratni troškovi kao što su tapacirana kancelarija, automobil, vozač, sekretarica, reprezentacija, putovanja itd, što je naj skromnije gledano bar dodatnih 5.000 evra mesečno. Kad sve to pomnožimo sa 8242 to je oko 650.000.000 evra godišnje, na šta možemo da dodamo oko 900.000.000 evra štete koju ti isti rukovodioci nanesu kroz korupciju i mito (sa i bez tendera). Sve to ukupno daje (čak konzervativno) sumu od 1.550.000.000 (milijarda i po) evra godišnje na grbači napaćenog srpskog naroda (oko 1.000 Evra po svakom zaposlenom). To znači da svaki rukovodilac u propalom sistemu javnih preduzeća građane Srbije prosečno košta 15.000 evra mesečno, a još preko toga naprave i milijarde evra štete godišnje zbog neodgovornog, ali najčešće bahatog i nekompetentnog upravljanja poslovanjem. Kada na to dodamo i svo rasipništvo u školstvu, zdravstvu, kulturi i ostalim granama “srpske javne privrede“ koje nažalost čine većinu privrednih aktivnosti u Srbiji, pitanje je kako ono malo privrednika koje plaća porez uopšte i opstaje u životu? Onda se pitamo kako i zašto smo bankrotirali i kao narod i kao država? Pa još ima i nekih koji kažu da javna preduzeća ne treba privatizovati!

Zato naivno zvuči Tomina izjava da će se oni izboriti sa korupcijom jer su “dobri i pošteni“. Šta mislite da li Boris Tadić želi da iskoreni korupciju? Koji on razlog ima da je podržava? Nikakav. Pa i njemu je jasno da će zbog korupcije izgubiti izbore, vlast, počasno mesto u istorijskim čitankama i biti zapamćen kao predsednik pod čijim je mandatom Srbija propala? On lično od korupcije u državnom aparatu ima samo veliku štetu. Na pitanje zašto se onda ne bori protiv korupcije, odgovor je zato što ne može, jer to zahteva korenite promena svega (baš svega). To bi značilo da iseče granu na kojoj sedi, a da bi se nešto suštinski promenilo potrebna je izuzetna hrabrost i odlučnost (jer je rizično). To mogu samo pravi lideri koji su oko sebe okupili lidere, a ne poltrone. Tu istu dilemu bi i Toma imao isti dan kad bi došao na vlast, jer su vlast i korupcija u Srbiji toliko isprepleteni, toliko prožeti jedno drugim, da bi pokušaj da se ubije parazit, trenutno izazvao smrt domaćina.

Jedino što se može, a za to nemaju hrabrosti ni jedni ni drugi, ni pozicija ni opozicija, je da država prizna strašnu istinu da je potpuno i nepovratno propala, da proglasi bankrot, da neopozivo otpusti sve zaposlene iz svih državnih službi (sem vojske i policije) i privatizuje sva javna preduzeća, pa da se onda krene potpuno ispočetka. Ali ne kao što su dosada radili po političkom ključu i ličnim i partijskim interesima, već samo i jedino po interesu građana Srbije. Onda bi im dobrota i poštenje nešto značili, ovako su to samo ižvakane predizborne parole (i jednih i drugih) koje slušamo zadnjih 20 godina.


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26