english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Ko je u Srbiji protiv EU i zašto koče priključenje Evropskoj Uniji? AKTER




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2011 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 28 februar 2011

Sledeći tekst >>

Eutanazija evropskih ideja

Zašto se novcem građana Srbije koji su za EU i Evropske vrednosti i dalje pomažu one snage koje su protiv priključenja Evropskoj Uniji?

Pre deset godina, čuo sam izjavu jednog od funkcionera nove demokratske vlasti kako kaže da ćemo u Evropsku uniju ući tek 2007 godine. Znam samo da su mi tada suze udarile na oči. U neverici sam govorio sebi: “Nije moguće da ćemo u Evropu tek za šest godina“. Danas smo u 2011 i verovali ili ne, dalje smo od Evrope nego što smo bili pre deset godina 2001 godine. Umesto da idemo napred ka EU postali smo jedan od poslednjih bastiona reakcionarnog izolacionizma. Šta se to desilo, kako smo postali prvi po bedi i siromaštvu, a poslednji po Evropskim civilizacijskim vrednostima?

Koje su to sile mraka što Srbiju vraćaju unazad, ili je možda mnogo bolje pitanje, odakle im novac, kako se finansiraju? Odgovor na ovo pitanje dobio sam gledajući treći nastavak TV emisije “Insajder“ na B92. Pogledajte spisak donacija “RB Kolubara“ i postaće vam jasno. Pored automatske mašine za gađanje glinenih golubova i kupovinu karata za “Melos estradu“, pažnju privlači zapanjujuća činjenica da je većina donacija otišla crkvama i manastirima. U zemlji gde je polovina stanovništva ispod granice siromaštva i gde državi već godinama preti totalni bankrot, državno preduzeće daje značajne donacije verovatno jedinoj bogatoj instituciji u zemlji, pravoslavnoj crkvi. Ako gledate ponovo Insajdera, obratite pažnju na deo kad jedan od vladika dolazi da uruči orden direktoru Kolubare, pa zagledajte kojim su se automobilima vladika i pratnja dovezli na ceremoniju. Dok najviši srpski državni funkcioneri (ministri) voze maksimum Audije osmice, vladiku su dovezla dva srebrnasto-metalik mercedesa najviše klase.

Ipak, od svih ekstravagantnih donacija “RB Kolubara“, najviše pažnje javnosti privukla je višemilionska donacija za “Srpski sabor Dveri”, koju su oni potrošili na projekat “EUtanazija: Kosovo iznad Evropske unije”. Živimo u demokratiji i svako ima prava da iskaže svoje mišljenje ili lično finansijski podrži bilo koje legalne organizacije ili grupe građana, pa i Dveri, ali samo u svoje ime, od svojih ličnih finansijskih sredstava, a nikako od društvenih sredstava (u tuđe ime). Ako je u Srbiji od 10 građana, 6 građana i dalje za ulazak u EU, a samo 2 protiv, i ako je Kolubara društveno-javno preduzeće (vlasništvo građana Srbije), to znači da je od 2.4 miliona dinara donacije Dverima, 1.440.000 (60%) poklonjeno u ime građana koji su izričito protiv ideja koje zastupa ova organizacija. To znači da je od poreza koji sam ja plaćao 2008 godine jedan deo otišao na finansiranje kampanje (Eutanazija) za koju lično smatram da je protiv interesa građana Srbije. Da li je mene neko pitao sme li moj novac da poklanja organizaciji iza koje stoje baš one snage koje već 20 godina uporno vraćaju Srbiju u srednji vek?

U Srbiji postoje još mnogi koji ne vole EU i ne podržavaju priključenje Evropskoj uniji. Svako ko je u zadnjih 20 godina stekao vilu na Dedinju ili srebrnasto-metalik mercedes, ne želi promene jer mu sadašnji sistem robovlasničke kleptokratije savršeno odgovara. Jedna od društvenih organizacija koja je najviše “zagazdila“ i “uznapredovala“ zadnjih 20 godina jeste Srpska pravoslavna crkva. Tačno je da se oni nikada javno nisu izjasnili protiv priključenja Srbije Evropskoj uniji, ali se njihov politički, pa i ekonomski interes jasno vidi. Šta mislite zašto pravoslavna crkva najviše podržava baš one društveno političke organizacije u Srbiji koje su protiv priključenja Evropskoj uniji? Kako to da je najveći broj crkvenog ordenja podeljen članovima partija koji su najveći neprijatelji Evrope u Srbiji? Da li je onda slučajno što su u vreme vlasti (2004-2008) DSS-ove anti-evropske koalicije pravoslavnoj crkvi davane najveće donacije? Po izjavi samog direktora Kolubare, na pitanje zašto je 2007 godine crkvi poklonjeno skoro milion evra (dok su gacali u gubicima) odgovorio je da je to zanemarljivo malo u odnosu na to koliko su joj tada drugi davali. A šta mislite koliko je donacija pravoslavnoj crkvi za vreme svoje vlasti poklonila i dalje zdušno poklanja ova sadašnja “Koalicija za Evropsku Srbiju“?

Hajde da vidimo zašto Srpskoj pravoslavnoj crkvi ne odgovara EU? Pa pitajte se da li u Evropi crkve plaćaju poreze državi kao i svi ostali? Šta mislite kako je kod nas? Da li bi priključenje Evropskoj uniji ugrozilo trenutni poredak stvari? Da li bi vladikama i dalje bilo tako lako da kupuju i voze srebrnasto-metalik mercedese kada bi njihov “biznis“ postao transparentan i oporezovan? Da li bi i u Evropskoj Srbiji mogli da budu nedodirljivi i u svakom pogledu iznad prava, obaveza i zakona kojima su podložne sve ostale društvene organizacije i svi ostali građani Srbije? Zar nije divno biti institucija iznad svih institucija? Naravno ne za radnike koji kod privatnika pljuju krv i plaćaju poreze državi koja onda deo tih poreza poklanja vladikama da kupe nove alu-felne za svoje luksuzne džipove. Čuvena je anegdota u narodu o tome da je počivši Patrijarh Pavle kada je video vozni park svojih vladika izjavio: “Šta li bi tek vozili da se nisu zavetovali na skromnost?“

Šta je trenutna surova realnost u Srbiji? Od Evropske Unije i evropskih vrednosti smo daleko i što je najtragičnije i dalje se ubrzano od nje udaljavamo. Oni kojima je do izolacije i održanja statusa kvo stalo, nažalost imaju vlast, novac i medijsku podršku. Koalicija za Evropsku Srbiju je za sve samo ne za Evropu. Možda se u svojim partijskim proglasima deklarišu kao Evropljani i da su za evropsku orijentaciju, ali dela pokazuju suprotno. Mogu oni do ujutru da uzvikuju: “Mi smo za EU“, ali šta to vredi kada donacijama (i poreskim olakšicama) finansijski podržavaju one organizacije i one ideje koje su protiv promena u Srbiji, a posebno protiv onih promena koje bi ukinule svemoć birokratije, privilegije pojedinaca i sveopštu korupciju. Ukratko, Srbija se ne menja na bolje, zato što onima koji imaju moć i bogatstvo ne odgovara da tu moć i bogatstvo podele.

A kada ćemo u Evropu, ne pitajte me, to od mene ne zavisi, već od onih koji odlučuju o budućnosti Srbije. Hoćemo li biti Srpska Džamahirija ili napredna evropska demokratija i članica EU, zavisi od njihove odluke? Moja im je poruka da ne zaborave da će ih po toj odluci pamtiti deca, unuci i dalja pokolenja. Da li će biti zapamćeni kao tvorci ili grobari moderne Srbije zavisi od njih samih i njihove odluke?


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26