english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Zašto se ne isplati produktivan rad već samo lopovluk i špekulacije? AKTER




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2011 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 7 mart 2011

Sledeći tekst >>

Da li se kod nas više isplati biti Šojić?

Zašto su u Srbiji ne isplati produktivan rad već je mnogo bolje biti na nečijoj grbači i baviti se politikom, rentijerstvom, špekulacijama i preprodajom?

Uvek sam se pitao zašto se ljudska društva razlikuju jedno od drugog, zašto su neka naprednija, a neka nazadnija? Ustvari, šta je to što društvo čini naprednim? Zašto je bolje živeti u Kanadi, Holandiji, Švedskoj nego u Zimbabveu, Somaliji ili Burmi? Kada ljudska zajednica napreduje i svojim članovima omogućava kvalitetan život, a kada nazaduje? Možda je još interesantnije pitanje KAKO? Odnosno kako ljudsko društvo postaje bolje i kvalitetnije, ili koji su mehanizmi koje neku društvenu ili ekonomsku organizaciju čine uspešnom ili neuspešnom?

Šta donosi svakoliki napredak društvu? Da li su to prevashodno njegova istorija, tradicija, prošlost, ili uspeh društva zavisi od volje samih građana te zemlje da napreduju? Šta je građane Nemačke i Japana motivisalo da od zemalja razrušenih do temelja posle samo dvadesetak godina načine najnaprednija društva i ekonomije u Svetu? Šta je to što ljude motiviše da budu uspešni u nekom poslu, da daju sve od sebe kako bi nešto proizveli i unapredili i samim tim doneli neku novu vrednost društvu? Da su Nemačka i Japan imali sistem društvenih i ekonomskih vrednosti kao što je to kod nas u Srbiji, da li bi se ikada odmakli od kamenog doba u koje ih je ratni vihor bacio? Da li bi u kratkom roku doživeli oporavak i veliki napredak, ili bi doživeli sudbinu koju mi nesrećni građani Srbije upravo doživljavamo?

Još od samog početka ljudskog organizovanja u grupe, uočeno je da ljudi reaguju na pozitivnu i negativnu stimulaciju. Ako vam se nešto isplati, onda čete uložiti sve od sebe u taj posao, a ako vam se ne isplati napustićete ga. Prosto ko pasulj. Da bi napredovala, svaka ljudska organizacija morala je da obezbedi da oni njeni članovi koji joj donose vrednost budu nagrađeni, a oni koji joj nanose štetu budu kažnjeni? Što više doprinesete društvu više ćete biti nagrađeni i obrnuto? Ljudi koji su u Nemačkoj i Japanu gradili zemlju, otvarali fabrike, zapošljavali radnike i kreirali pravu vrednost za društvo bivali su nagrađeni i prosperirali su? Oni koji su se bavili crnom berzom, švercom, prevarom i korupcijom, završavali su u zatvoru. A šta mislite kako je kod nas u Srbiji? Koga trenutni sistem vrednosti u Srbiji nagrađuje, a koga kažnjava? Da ne bi filozofirali u prazno, hajde da vidimo na nekoliko primera ko se u Srbiji nagrađuje, a ko se kažnjava?

Radnici u privatnom ili javnom sektoru?
U Srbiji su prosečne plate zaposlenih u privredi od 30%-50% manje od plata zaposlenih u javnom sektoru. Na zapadu je obrnuto. Tamo je neshvatljivo da neko ko donosi vrednost društvu zarađuje manje od onog ko samo troši? Radnik u proizvodnji mora da zaradi da bi nahranio ženu, decu, babu, dedu, širu porodicu i još na grbači ima truta (zaposlenog) u javnom sektoru kog izdržava i koji ništa ne radi i još prima skoro duplo veću platu od njega?

Mala preduzeća ili velika preduzeća?
Mala preduzeća su pokretač svih naprednih zapadnih ekonomija. U EU i SAD-u 90% privrede i ekonomskog napretka čine mala i srednja preduzeća. Razgovaram skoro sa svojim knjigovođom i on mi kaže da u Srbiji poreski sistem favorizuje velika, glomazna, neefikasna preduzeća (posebno javna), a kažnjava mala preduzeća, posebno proizvodna. Nemojte se čuditi ovom paradoksu, za naše poreske zakonodavce još uvek nije došao kapitalizam, jer oni za malu privredu još nisu čuli, to jest još uvek ih niko nije obavestio da nismo više u socijalizmu.

Izvoznici ili uvoznici?
Skoro je čak i aktuelna vlast priznala da nam je izvoz jedini spas. Ali šta stvarno rade, odnosno koga stimulišu? Razlog zašto je uvoznički lobi tako jak je samo zato što se preduzetnicima stostruko više isplati (jer je manje rizično) da uvoze pa preprodaju robu, nego da je proizvode, pa izvoze. A da ne pominjem to što se kroz uvozničke poslove može fenomenalno oprati novac prljavo zarađen kroz mito i korupciju.

Proizvođači ili preprodavci?
Zamislite muke i tegobe jednog proizvođača? Fabrika, pa mašine, pa struja, pa voda, pa grejanje, pa sirovine, pa zaposleni, pa prodaja, pa naplata, a na sve nepodnošljive dažbine državi mora još i da plaća PDV na robu koju je isporučio, a nije naplatio? A preprodavci, keš u ruke, keš na ruke, idealno za pranje novca i špekulacije. Pa ko bi normalan u Srbiji otvorio proizvodnju?

Poslodavci ili rentijeri?
Zamislite da imate milion Evra! Šta bi ste vi uradili? Da li bi ste kupili nekretninu, pa da vas Bog vidi, mali porezi, mali troškovi, naplaćujete rentu u Evrima, a rashodi u dinarima, nema knjigovođe, nema briga i problema! A poslodavci? Pa samo zamislite koliko se u Srbiji isplati zaposliti radnike, koja je to teška glavobolja? Bolje stavite novac na gomilu i na sred ulice ga zapalite. Možda neka novčanica i ne izgori, a sa proizvodnjom i zaposlenim radnicima propast vam je skoro sigurna.

Učitelji ili profesori fakulteta?
Evo i jedan primer koji nije vezan za privredu. Koliko jedan učitelj ili nastavnik doprinese ovom društvu tako što postavi temelj za obrazovanje mladih ljudi u ovoj zemlji? A koliko je za to plaćen? Zamislite sada profesore naših državnih fakulteta? Rade 4 sata nedeljno, maltretiraju studente, nedodirljivi su, nikakvu odgovornost nemaju, ne pružaju nikakvu vrednost društvu, fakulteti su nam gori od Afričkih, a zarađuju 10 (deset) puta više od učitelja i nastavnika koji deci pružaju obrazovanje na svetskom nivou? Pa sad vidite koliko ovo društvo nagrađuje one koji mu donose vrednost, a šta radi sa onima koji mu nanose štetu? I to u odnosu 1 prema 10.

Političari ili svi ostali?
Šta sve dobija i kako živi prosečan srpski političar? A da li njegov doprinos društvu zaslužuje bilo šta više od (premazane) motke?


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26