english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Kako da izdrže do izbora, da im privreda ne izdahne na rukama? AKTER




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2011 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 14 mart 2011

Sledeći tekst >>

Šminkanje mrtvaca

Sit gladnom ne veruje, prava je poruka sa ekonomskog foruma na Kopaoniku

Ima ona nezaboravna scena u filmu "Kum" kada Marlon Brando kao Don Korleone dolazi kod vlasnika mrtvačnice da naplati stari dug moleći ga da mu našminka mrtvog sina da na sahrani lepo izgleda, da majka može da mu vidi lice. Ovaj zadnji skup političarske i “ekonomske“ elite na Kopaoniku, takozvani “Srpski Davos“, podseća me baš na ovu čuvenu filmsku scenu. Na jednom mestu okupili su se svi grobari srpske privrede, svi oni koji su zadnjih par decenija dali sve od sebe da unazade i upropaste zemlju, magična trojka: političari, tajkuni i bankari. Glavna tema (po kuloarima) ovog skupa, bio je vapaj političara na vlasti kako da izdrže do sledećih izbora, a da im privreda u samrtnom ropcu ne izdahne na rukama, ili bar ako izdahne, kako da mrtvaca našminkaju tako da narod bar do izbora ne otkrije da je ovaj već odavno preminuo.

U ikonografiji obnovljene buržoaske dekadencije, uz kavijar, jastoge i šampanjac, na “Srpskom Davosu“ dogovaralo se kako da se po svaku cenu održi dosadašnji sistem privilegija, neometane korupcije i legalizovane krađe društvenog bogatstva. Isti oni tajkuni koje su pre godinu dana prozivali da su najveći dobitnici beskamatnih državnih kredita, a koji su tim parama kupovali najluksuznije jahte na Jadranu, sada zajedno sa političarima na vlasti kroje ekonomsku budućnost Srbije. Došlo valjda vreme da se obnovi vozni, to jest plovni park, pa od kog da traže novac za nove jahte, ako ne od svojih pajtosa političara koji su im za mito i korupciju i doneli svo dosadašnje bogatstvo. Ne bih voleo da ovaj moj tekst zvuči kao komunistički pamfleti iz doba oktobarske revolucije, ali mi gledajući scene sa Kopaonika, dolaze na um karikature sa početka dvadesetog veka gde debeli kapitalisti sa svinjskim glavama u krznenim bundama piju skupi šampanjac i puše Kubanske cigare, dok siromašnom narodu puca kičma od teškog i neplaćenog rada.

Šta mislite, da li se privredi na samrti može pomoći iz luksuznih restorana i sa ski staza mondenskih zimovališta, ili je potrebno otići do srušenih fabrika i sići dole u pogone među očajne radnike koji u negrejanim halama rade za smešne plate koje verovatno neće ni primiti. Ali to je manir ovih novih “salonskih“ ekonomista koji su celog života o privredi samo čitali iz svojih visokoumnih “makro ekonomskih“ knjiga, pa im ove nove priče o tržištu, kupcima, preduzetništvu, kao i malim i srednjim preduzećima nisu baš mnogo bliske. To što je na zapadu 90% privrednog napretka, kao i ukupnih privrednih delatnosti rezultat aktivnosti malih i srednjih preduzeća, njih ne interesuje. U svojim tabelama i grafikonima oni samo vide krupne finansijske indikatore i makro ekonomske trendove industrija koje u Srbiji više ne postoje. Ono što oni ne vide je da su gro srpske privrede danas mala i srednja preduzeća, a ne vide ih jer su smeštena po montažnim objektima, komšijskim dvorištima, garažama i podrumima privatnih kuća, i teško ih je videti sa planinskih vrhova Kopaonika.

Neću da ulazim u partijske proglase i parole koje nam šalju sa Kopaonika, svejedno te iste parole slušamo već 20 godina. Nažalost, to su samo lepe želje i snoviđenja vladajuće vrhuške koja narodu i dalje obećava kule i gradove, a ne kaže kako misli da to i ostvari? A zašto nam “Srpski Devos“ neće doneti ništa novo i ništa bolje, samo pogledate ekipu koja se tamo okupila. Sve sadašnji i bivši političari, heroji svih “demokratskih“ vlasti od pada Miloševića na ovamo, sada latifundisti i veleposednici, članovi upravnih odbora velikih banaka, piju šampanjac od 200 Evra i nije im jasno šta se to narod buni? Sede zajedno sa švercerima iz 90-tih i špekulantima i nakupcima iz 2000-tih i pitaju se kakvu to malu privredu, preduzetništvo, nova radna mesta, radnička prava i slične gluposti narod pominje? Teško je razmišljati o nekome ko je bez para i kome su deca gladna, bosa i neobučena, kada živite u vili na Dedinju od 5 miliona Evra, kad vas vozi šofer u mercedesu od 100.000 Evra i kada ste svoje pare na vreme izneli iz ove “opasne“ zemlje, pa su na sigurnom u nekom od tropskih poreskih rajeva.

Pitam se, pitam se, kada će i ovo proći? Kada će se u ovoj zemlji konačno uspostaviti razum i raditi za dobrobit društva, a ne samo za ličnu nadmoć i sopstveno bogaćenje (po štetu ostalih). Valjda nam treba da prođemo i ovu stepenicu u evoluciji kapitalističkog sistema, koja su moderna kapitalistička društva na zapadu prošla još krajem 19 veka, onu čuvenu prvobitnu akumulacija kapitala (robovlasnički kapitalizam). Naravno razvijeni zapad je brzo uvideo da svemoguća vlast pojedinaca i mono-vlasnički kapital nad privredom ne tera društvo napred već u propast, pa su još tada pre 100 godina uveli antimonopolske zakone i poreske de-stimulacije kako bi sprečili ukrupnjavanje kapitala i motivisali malu privredu da raste i razvija se. Nažalost gledajući obest ekonomske i političke elite na Kopaoniku, još uvek nema nade da ćemo napredovati i da će nam skoro biti bolje.

Tek kad vidim da su iz luksuznih apartmana i salonskih kuloara sišli dole među narod, da lično porazgovaraju sa radnicima bez posla i onima koji bolje i da ga nemaju za 100 Evra mesečno, tek onda imaćemo šansu da se nešto na bolje promeni. Ovako, i dalje ćemo slušati izvikane fraze i parole da nam i nije tako loše, bar dok ima kavijara, jastoga i šampanjca, a narod može da jede i kolače, ako već nema dovoljno za hleba.


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26