english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Zašto smo poslednji u svetu kad smo "puni" znanja i pameti? AKTER mag.




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2011 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 4 april 2011

Sledeći tekst >>

Ubi nas “znanje“

Pametnog čoveka poznaćete po njegovim odgovorima, a mudrog po njegovim pitanjima –- Naguib Mahfouz

Čuvena je izreka Vladike Nikolaja još od pre skoro 100 godina gde za najveći problem Srbije kaže: “Ubi nas neznanje“. Međutim vreme se promenilo i ako je prosečni građanin Srbije pre 100 godina bio neobrazovan, neobavešten i većinom nepismen, danas izloženost informacijama i znanju nije više problem. Premda mnogi grde školski sistem u Srbiji, Tito je za 50 godina svoje vladavine skoro u potpunosti iskorenio nepismenost i omogućio svima koji to požele, da se školuju. Novi elektronski mediji, a posebno internet, omogućili su danas većini građana slobodan pristup znanju i informacijama. Srbija nema više problem “neznanja“ kao u vreme Vladike Nikolaja. Ali, kad malo bolje pogledamo, da li je baš tako?

Znamo da je u savremenom društvu znanje, odnosno intelektualni kapital, glavni faktor konkurentne prednosti kako država, tako i kompanija i preduzeća. Ako je tako i ako u Srbiji zaista imamo znanje, zašto smo onda među poslednjima u Evropi, a po većini rang lista država, čak i među poslednjima u Svetu? Doduše, po broju stanovnika obuhvaćenih osnovnim i srednjim obrazovanjem, po broju studenata visokoškolskih ustanova, a posebno po broju magistara i doktora nauka među prvima smo u svetu. Pa pogledajte samo vladajuću oligarhiju, našu pozicionu i opozicionu političku elitu. Da li u Srbiji ima neko ko je u vrhu bilo koje stranačke hijerarhije, a da se nije okitio bar titulom magistra nauka? Oni to uglavnom kriju, da ih ne bi ismevali kao magistra Velju Ilića, ali većina naših političkih lidera, pored vila na Dedinju i nabijenih of-šor deviznih računa, za svoje vlasti pribavila je sebi bar neku akademsku titulu. Kako i zašto smo onda i dalje poslednji u Svetu kad smo tako puni znanja i pameti?

Šta je definicija znanja? Po Oksford rečniku znanje je: “Ekspertiza i veštine stečene kroz iskustvo ili edukaciju, teorijsko ili praktično razumevanje nečega“. Hajde da vidimo, da li se znanje stečeno u srpskim školama, a posebno na fakultetima, može podvesti pod ovu definiciju? Samo se setite svoje škole, kad god da ste je u zadnjih 50 godina pohađali, pa da vidimo koliko je na časovima bilo iskustvenog učenja? Koliko je cilj učenja bilo praktično razumevanje predmeta izučavanja, a koliko ulivanje gomile nepovezanih podataka i informacija u glave studenata? A šta znači razumevanje? Ako je to sposobnost da razmišljate o nečemu i u odnosu na to adekvatno delujete, to znači da znanje ne čini količina podataka i informacija, već sposobnost da sami o nečemu promišljate. Da sami kroz dijalog i interaktivnu komunikaciju sa profesorima i ostalim studentima donosite svoje zaključke i da u odnosu na njih proaktivno delujete, a ne samo da ćutite i klimate glavom. Istinsko znanje se jedino uvećava kroz dijalog i razmenu mišljenja, a nikako kroz diktat najglasnijeg.

Šta se dešava kad u društvu nema pravog dijaloga među ljudima? Šta se dešava kad niko nikoga ne sluša? Pogledajte srpske organizacije na bilo kom nivou, društvene, političke ili privredne? Pogledajte našu skupštinu. Kako one funkcionišu? Kako međusobno komuniciraju članovi partijskih ili upravnih odbora preduzeća? Da li tako što slušaju jedni druge i slobodno razmenjuju mišljenje, ili se sastanci kod nas uglavnom svode na višesatne monologe? Da li tu ima razmene znanja ili samo uzajamnog soljenja pameti? Setite se debata na televiziji. Da li je na bilo koju temu, političku ili društvenu, ikada bilo pravog razgovora ili uglavnom jednostranog monologa? Da li je kod nas uobičajeno, kao na zapadu, da se kratko i jasno pita, pa onda pažljivo sasluša, ili su razgovori u Srbiji na bilo kom nivou najčešće samo nadmetanja ega kroz beskrajne monologe? Ko može duže, upornije, nepopustljivije, “visokoumnije“ da priča, da melje i da kroz bujicu reči samelje protivnika. Čak i na TV-u, pogledajte kako voditelji kod nas vode razgovore sa gostima? Da li su to pitanja i odgovori ili uglavnom monolozi voditelja koji na kraju samo pitaju sagovornika da potvrdi njihove konstatacije?

Zašto je ova vladavina monologa za nas i za naše društvo ogroman problem? Zato što je znanje proces, a ne stanje? Zato što se znanje stiče postavljanjem pitanja, slušanjem i razmenom mišljenja, a gubi se kroz besmisleni monolog i samoljublje. Kad mislimo i kad smo uvereni da mnogo znamo, onda zatvorimo svoj um za nova znanja i onda to naše “veliko znanje“ postaje negativno ili pogrešno znanje. A šta mislite da je opasnije? Kad neko kao u vreme Vladike Nikolaja malo zna, ili kad kao danas mnogo zna, ali je pogrešno razumeo. Da li je opasniji onaj ko ne zna, ali je spreman da vas sasluša i razume, ili onaj ko samo sebe sluša? Šta je opasnije? Kada vas leči lekar koji malo zna, ali je to istinsko, pravo znanje? Ili je opasniji lekar koji mnogo zna, ali pogrešno, pa vam za vašu bolest daje pogrešnu terapiju? Kod kog bi ste vi lekara radije otišli? A šta mislite kakvi su lekari našeg društva i ekonomije? Kakvo je njihovo znanje? Kakvo je znanje naše vlade, ministara i vladajuće političke oligarhije? O njegovom kvantitetu znamo po njihovim titulama, ali kakvo je ono po kvalitetu? Da li je pravo ili pogrešno? Da li je stečeno kroz dijalog i razumevanje ili je rezultat njihove sujete i jednoumlja? Samo pogledajte kakav je rezultat njihovog delovanja i kašće vam se samo. Nažalost, svakoga dana, u svakom pogledu sve više nazadujemo. Zašto? Ubi nas to njihovo “veliko znanje“.


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26