english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Stečajni postupak! Ko je i zašto sahranio srpsku privredu? AKTER magazin




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2011 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 25 april 2011

Sledeći tekst >>

Najplaćeniji grobari na svetu

Srbija je jedina zemlja u svetu gde se više isplati sahranjivati nego lečiti preduzeća

Prošle nedelje u „Kuriru“ je išla serija članaka pod nazivom „Stečajna mafija – Kako uništavaju srpske firme?“. Pažnju mi je privukao slučaj Saše Radulovića, stečajnog upravnika u čak 14 firmi i vlasnika konsultantske firme „E market kapital“, što god to značilo. Preduzetni stečajni „upravnik“ ne samo što je po svakom stečajnom postupku navodno pravio ogromnu milionsku dobit, već je i tokom stečajnog upravljanja firmama iz njih, navodno, isisavao novac na veoma pronicljiv način. Njegova privatna firma navodno je izdašno usluživala za masne konsultantske naknade firme pod stečajem dok je on njima upravljao. Ne treba vam titula doktora ekonomskih nauka da shvatite da su neki stečajni upravnici samo kap u moru prevara i lopovluka, koja je polako trovala i na kraju ubila i sahranila srpsku privredu.

Zamislite da odete kod lekara opšte prakse da vam pregleda bolesno dete, a on vas umesto specijalisti pošalje sudiji koji vam dodeli pogrebnika da ga leči. Kako biste na to reagovali? Da li ste razmišljali o tome odakle stečajni upravnici u Srbiji? Otkud stečajni postupak i ko ga je izmislio? Ne tako davno u socijalizmu, ko se toga seća, nije bilo privatne imovine. Sva preduzeća bila su društvena i za teoretičare socijalističke ekonomije pojam bankrotstva preduzeća nije postojao. Kako radničko preduzeće može da propadne? Pošto je premisa tadašnjih ekonomskih teorija bila besmrtnost socijalističkih preduzeća, šta se radilo u slučaju kada preduzeće ipak upadne u probleme? Onda je partijski komitet smenjivao postojeće rukovodstvo i postavljao stečajnog upravnika da firmu konsoliduje i vrati na noge. Međutim, u Srbiji se 90-tih desio kapitalizam. Odjednom, preko noći, ono što je bilo društveno postalo je privatno, a ničije je postalo nečije. Pošto su na snazi ostali oni isti socijalistički zakoni, i dalje je ostao stečajni postupak i funkcija stečajnog upravnika. Samo što stečajni upravnik nije više bio lekar koji je preduzeće oporavljao i vraćao na noge, već pogrebnik koji ga je dugo i polako pripremao za sahranu.

Kad sam se posle sedamnaest godina vratio sa Zapada i čuo da kod nas još uvek postoje stečajni upravnici, nisam verovao rođenim ušima. Šta će u kapitalizmu stečajni upravnik? Preduzeću se pomaže dok je živo, a ako je nesposobno da se održi u tržišnoj trci i bolje je da što pre nestane i oslobodi mesto sposobnijima i konkurentnijima. Ako toga nema onda nema ni pravog tržišta, pa cela privreda nazaduje. Koja je svrha stečajnog upravnika u Srbiji? Da se mrtvac veštački prikaže kao živ kako bi se u izveštajima sa partijskih kongresa glasačima pokazalo kako nisu baš sve firme umrle. Kome ovo foliranje odgovara? Radnicima koji ne primaju plate ili lešinarima koji se odmah okupe oko lešine? Na Zapadu ako gazda u petak ne uplati platu zaposlenima, u ponedeljak nije više u biznisu. Kraj priče. Firma se odmah zatvara i sud dalje rešava pitanje dugovanja. Nema lešinara, kao kod nas, koji komadaju i raznose lešinu sve dok ništa ne preostane za deobu. Kod nas će se preduzeće u blokadi, a takvih je 63.000, prvo mrcvariti dve godine, pa tek onda ići u stečaj koji će za neke trajati decenijama. Ko jedini ima koristi od ovakvog postupka? Da li su to radnici ili poverioci kojima se duguje? Nažalost, koristi imaju samo lešinari, stečajni upravnici i oni koji su im to omogućili. A zašto je tako? Upitajte se samo koliko mita i korupcije generiše stečajni postupak. Ko sve u državnoj administraciji ima od toga koristi i u čije džepove se slivaju otete milijarde?

Pogledajte samo kako država bira stečajne upravnike. Licenca stečajnog upravnika izdaje se samo onome ko poseduje sledeće „kvalitete“:
Poslovna sposobnost – Kako se pokazuje poslovna sposobnost u zemlji gde je 99% društvenih preduzeća i najmanje 50% privatnih neuspešno? Da li diplomom? Kojom? Da li postoji diploma za poslovnu sposobnost? Kakvu sposobnost lečenja bolesnih imaju grobari i kako se ta sposobnost meri?
Visoko obrazovanje – Stečajni upravnik iz uvodne priče je elektroinženjer. Verovatno je poznavanje Omovog zakona neophodno za upravljanje preduzećima. Pa čak i da je ekonomista, šta svršeni student ekonomije u Srbiji zna? Ima teoretsko znanje o bankarstvu i finansijskom tržištu. Koliko to ima veze sa privredom? Da li može izlečiti bolesno preduzeće? Šta mislite?
Tri godine iskustva u stečajnim postupcima – Jedino iskustvo koje se stiče u stečajnim postupcima je kako sahraniti preduzeće. Kako našminkati mrtvaca da na sahrani lepo izgleda. Pa se onda čudimo što nijedno preduzeće ne preživi stečajni postupak. To je kao kad bi bolesnike umesto u bolnicu slali u pogrebno preduzeće na oporavak.
Da je dostojan poverenja – Kako se procenjuje da li je grobar dostojan poverenja? Koliko je mrtvaca do sada sahranio? Da li je iskopao dovoljno duboku rupu? Da nije oštetio kovčeg dok ga je spuštao u raku?

Hteli mi to da priznamo ili ne, stečajni postupci u Srbiji su samo prolongirane sahrane preduzeća. Paradoksalno zvuči, ali kod nas je stečaj baš kao pogrebna daća koja traje godinama i na koju se potroši preostali kapital firme. Kao u Nušićevoj “Ožalošćenoj porodici“, firmu pojede i popije rodbina koju nikada niko nije video. Koliko stečajni postupak, ovakav kakav je danas, ima smisla u kapitalizmu? Kad se razbolite da li ćete pozvati lekara ili pogrebnika? Preduzeće u škripcu je preduzeće koje se razbolelo. Njemu treba pomoć menadžment konsultanta, nekog ko će ga oporaviti, a ne stečajnog konsultanta koji će ga sahraniti. Nažalost, kod nas stečajni upravnici samo organizuju i sprovode sahrane preduzeća, ali ne i njihovo lečenje. Zamislite da odete kod lekara opšte prakse da vam pregleda bolesno dete, a on vas umesto specijalisti pošalje sudiji koji vam dodeli pogrebnika da ga leči. Kako biste na to reagovali? To vam je u suštini stečajni postupak u Srbiji, pa se pitamo zašto nam je većina privrede umrla.


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26