english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Da li je bolje ugostiti stranog turistu ili izvesti tonu pšenice? AKTER mag.




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2011 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 2 maj 2011

Sledeći tekst >>

Lepo ali neumiveno

Šta se više isplati, izvesti tonu pšenice ili ugostiti stranog turistu u luksuznom restoranu?

Prošle godine na aerodromu u Tivatu stojim u redu na pasoškoj kontroli i iza mene čujem razgovor dvoje mladih Engleza koji su se upravo upoznali. Pošto su oboje proveli nekoliko dana u Beogradu, on je pita šta misli o Srbiji? Ona mu kaže: „Lepo, ali prljavo i neuredno“. On njoj: „To je i moj utisak“. U sledećih par rečenica koje su stigli da progovore čuo sam o odličnoj energiji koju su na ulicama Beograda osetili, o super provodu i ukusnoj hrani, ali mi je u ustima ostao gorak ukus od onih prvih reči koje su nas tako jasno i nedvosmisleno opisale.

Čuli ste već više puta priču o tome šta je brend, a posebno šta je brend Srbije? Da li je to kajmak, malina, šljivovica? Ne znajući šta stvarno predstavlja brend, na ovu temu bilo je svakakvih, najčešće budalastih izjava. Brend Srbije nije predmet ili lokacija, nije ime države i ne nalazi se u fizičkom svetu. Brend Srbije nalazi se u svesti ljudi i predstavlja onu prvu misao ili osećaj koji oni imaju kad se pomene reč Srbija. Za ono dvoje mladih Engleza sa leta iz Beograda u Tivat to je: „Lepo, ali neumiveno“. Ove dve reči za njih je brend Srbije, a kada bi mogli da zavirimo u umove svih ljudi na Svetu koji su ikada bili u Srbiji ili bar čuli za nas, pa onda sabrali sve te utiske i napravili neki zajednički sadržilac, taj neki srednji utisak bio bi prosečni brend Srbije. Nažalost, bar po mom ličnom iskustvu u komunikaciji sa strancima, bojim sa da je prvi utisak dvoje mladih Engleza vrlo blizu nekog prosečnog doživljaja Srbije.

Za utehu čak i ovakva percepcija nereda i aljkavosti danas je bolja nego doskorašnja percepcija Srbije kao zemlje građanskog rata i genocida. No hajde da budemo pozitivni i konstruktivni. Prošle nedelje bio sam u Požarevcu pa smo posetili i Viminacijum, čuveno Rimsko nalazište. Iako smo do njega putovali po izlokanom i izoranom putu, bez obeležja gde da se ide, samo mesto me je oduševilo. Imalo se šta videti, a ljudi koji to vode napravili su izuzetan posao (sa malo para). S pravom jedna od Svetskih turističkih atrakcija, naravno uz mnogo toga što tek treba da se uradi. Pominju neki kredit od Svetske Banke i projekat koji se naziva „Put Rimskih careva“. Fenomenalna priča, prosto da nisam mogao poverovati. Da u moru budalaština i idiotizma koju svakodnevno doživljavamo od nesposobne i korumpirane državne administracije postoji neki pozitivan projekat koji ima smisla. Rekoše mi i da imaju posetu od turista koji Dunavom prolaze brodovima jer su skoro u Kostolcu napravili pristanište, a planiraju da prokopaju kanal od par kilometara kojim bi brodovi dolazili do samog grada muzeja.

Danas u Srbiji svi pričaju o povećanju izvoza, ali tu prevashodno misle na maline, šljive, kukuruz, pšenicu, vino i rakiju. Zaboravljaju na najprofitabilniju Svetsku izvoznu granu, a to je turizam. To znači da kad turista dođe i potroši u Srbiji 2000 Evra deviza, to je kao da smo izvezli 10 tona pšenice. Zamislite svu muku, tegobu, troškove, đubrivo, benzin i električnu struju koju treba potrošiti da se dobije kamion pšenice, a sve to jedan strani turista donese u svom novčaniku. Ne želim da govorim protiv poljoprivrede, ona je svakako ključna i neizostavna privredna grana, ali samo želim da konstatujem da se u ekonomiji 21 veka mnogo više isplati usluživati turiste nego izvoziti sirovinske proizvode. Deset puta više se isplati prodavati porciju malina kao voćnu salatu na Kalemegdanskoj Terasi nego je vagonima izvoziti smrznutu. Ali do turista nije lako doći, posebno kad više nemamo mediteransku obalu i kada je jeftin avio prevoz učinio mnoge daleke tropske destinacije bliskim i pristupačnim. Ipak, imamo šta pokazati, jer živimo u veoma lepoj zemlji, bogatoj zelenilom, vodom, svakojakim prirodnim lepotama i bogatom istorijom.

Verovali ili ne, skoro sam na stepenicama, na putu od Beogradskog pristaništa do Kalemegdana, upoznao grupu turista sa Havaja (gde sam godinama živeo). Bili su oduševljeni Dunavom, Beogradom, Kalemegdanom, svim što su kod nas videli i doživeli. Prijatno me je iznenadilo koliko se ljudima iz Sveta dopada Srbija i koliko toga imamo da pokažemo. Ali nije dovoljno samo iskrcati turiste sa broda i naplatiti im nekoliko Evra boravišnu taksu i autobuski prevoz. Oko stranih turista mora se potruditi. Nije isto ako u Srbiji potroše 10 ili 1000 Evra. Za tako nešto treba imati sveobuhvatnu turističku ponudu. Beogradsko pristanište godinama se renovira i već je otvoreno desetak restorana i lepih prodavnica, ali je polovina prostora i dalje u ruševinama. Pre neki dan asfaltiran je put i osposobljen parking na krovu, ali je još uvek veći deo obale oko ušća zapušten, prljav i neuređen. Vozeći tuda biciklu, često sam viđao strane turiste kako hodaju obalom zaobilazeći rupe i preskačući đubre i građevinski otpad. Dok i Hrvati i Crnogorci jure visoko-budžetne turiste jer im je zarada od paradajz turizma nedovoljna, mi imamo 100.000 turista (najviše klase) godišnje na pristaništu u Beogradu koji zapušuju noseve i beže dalje umesto da u našim radnjama i restoranima sa zadovoljstvom potroše nabrekle buđelare. Visoki turizam donosi visoke zarade, ali i traži velika ulaganja. Nije dovoljno samo okrpiti rupe i okrečiti ruševine. Ponuda mora biti savršena i potpuna. Da ne samo sa zadovoljstvom kod nas potroše, već da žure da nas svojim prijateljima preporuče. Tek onda možemo očekivati da brend Srbije postane nešto lepo i atraktivno, a devizni priliv takav da nam svima omogući bolji i udobniji život.


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26