english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Ko su bili investitori u srpsku privredu, preduzetnici ili špekulanti? AKTER




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2011 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 23 maj 2011

Sledeći tekst >>

Hijene šakali i ostali lešinari

Ko su bili „investitori“ u srpsku privredu, stvaratelji i preduzetnici ili lopovi i špekulanti?

Čitam u prošlonedeljnoj Politici članak pod naslovom „Ljute rane krupnih biznismena“ i pažnju mi privukoše dva komentara. Prvi je komentar Mahmuda Bušatlije, konsultanta za strana ulaganja, koji kaže da je neznanje, osim krize, bilo jedan od uzroka velikih problema krupnih kapitalista u Srbiji. Kaže njihove investicije bile su mahom špekulativnog karaktera i zato su propale. Drugi je komentar njegovog kolege Milana Kovačevića, koji se ne slaže sa njim i kaže da je svaka investicija špekulativna i da u tome nema ništa loše. On kaže: „Šta je rđavo ako neko očekuje da zaradi kupovinom neke firme?“

Na prvi pogled, ova zadnja konstatacija, filozofski posmatrano, izgleda kao da ima smisla? Ali možda u naprednim zemljama zapada gde su društva civilizovana, napredna i bogata? Šta je problem ako u bogatom društvu imate par procenata parazita koji svojim špekulacijama izazovu neznatnu štetu zarad lične zarade i profita? Ako je ogromna većina privrede zdrava i okrenuta kreiranju vrednosti, za njen rast i razvoj nije problem ako na berzi imate par špekulanata koji kao šakali tu i tamo raskomadaju i raznesu po neku firmu. U prirodi, kao i u privredi, lešinari su neophodna životinjska vrsta. Oni ubrzavaju prirodnu selekciju i obolele i onemoćale životinje sklanjaju sa evolucionog tržišta. Na taj način najbolji geni preživljavaju i životinjska vrsta se dalje razvija. Ovo isto važi i u privredi. Da bi bila konkurentnija i razvijala se i privreda mora imati svoje lešinare, da čiste i odstranjuju ono što je nekonkurentno. Ali šta bi se desilo kada bi u savani umesto ravnomerno zastupljenih životinjskih vrsta odjednom imali da većina životinja postanu lešinari? Pojeli bi jedni druge i savana bi postala pustinja. E baš to se desilo u Srbiji. Umesto da su manjina (kao na zapadu), 90% investitora u srpsku privredu, umesto preduzetnika i kreatora, bili su špekulanti, lešinari i kriminalci. Rezultat, srpska privreda postala je pustinja. A ko je za to odgovoran? O tome najbolje govori naslov u subotnjem Blicu „Država prepustila firme kriminalcima da ih unište.“ Da li je ovde potreban ikakav komentar?

Kako se ovo desilo? Pogledajte ko su ljudi koji su zadnjih 30 godina odlučivali o razvoju srpske privrede? Primetićete da među njima prednjači jedna ista grupa ljudi, ekonomisti bankari. Šta je posao bankara? Da li bankar nešto stvara i kreira ili je njegov prevashodni cilj špekulacija? Ne da novac uloži u proizvodnju ili u bilo šta što kreira vrednost, već da novac uloži u neku špekulativnu radnju, da mu glavnica ostane nedirnuta, a da od kamata profitira. Svakako u kapitalizmu su bankari neophodni jer omogućuju kapital za razvoj privrede, ali pogledajte bankare u Srbiji. Šta mislite gde srpske banke drže novac? Gde ulažu svoj kapital? Da li je to domaća privreda ili strani fondovi koji im donose mrsne kamate? Da li su naši bankari motor razvoja srpske privrede ili pijavice i paraziti na njenom iznemoglom telu? Onda, šta mislite zašto nam je privreda na izdisaju? Nažalost godinama iz proizvodne privrede samo se uzima, a niko da pomogne ili bar da ne otima više? Samo parazitske državne, para državne i monopolističke finansijske institucije, koje isisavaju poslednje kapi krvi iz ono malo pozitivnih firmi što je preostalo.

E sad, zamislite kad imate ovakve bankare špekulante, kakvi su bili investitori u Srbiji zadnjih decenija? A kakvi su nam onda bili političari koji donose odluke o privatizacijama, a kakvi tek njihovi „konsultanti za strana ulaganja“? Ko su ti ljudi koji su uništili srpsku privredu? Da li je iko od njih ikada otvorio svoje malo preduzeće, iz garaže prešao u baraku, iz barake u malu poslovnu zgradu, a odatle u moderne fabričke pogone? Da li je iko od njih ikada nešto kreirao ili su se uvek bavili špekulacijama? Da li im je cilj bio kreiranje vrednosti za društvo ili otimanje društvene vrednosti za sebe lično? Šta mislite koja grupa ljudi je kod nas postala predominantna? Ko su bili investitori u srpsku privredu? Da li stvaratelji ili razoritelji, koji i dan danas kao šakali njuškaju po đubrištu i traže firme na umoru kako bi ih jeftino kupili. A kad (na kredit) kupe ove firme, onda ih što pre raskomadaju i kao hijene pobegnu sa mesta zločina raznoseći ostatke lešine sa svojim pajtašima političarima. A ko im je u tim kriminalnim delima bio saučesnik, najbolje kaže podnaslov pomenutog članka u Blicu: „Najvažnije je kupiti prvu firmu. Ostale se kupuju na kredit“. Pa ko im je to omogućio? Ko im je davao kredite na bezvredne hipoteke i finansirao njihove kriminalne poduhvate?

Hajde da kažemo šta je bilo, bilo je, uništeno se ne može vratiti, ali šta sad da se radi? Kako je napredni zapad rešio ovaj problem? Kako su tamo rešili odnos između ličnog i društvenog interesa? Kako i ko može da natera zapadnog kapitalistu da kreira vrednost za društvo, a ne samo za sebe lično? To u naprednim demokratskim zemljama rade izabrani narodni predstavnici na svim nivoima, od mesne zajednice do republike. Oni tamo zastupaju narodne interese i izglasavaju zakone i privredne propise koji stimulišu one kapitaliste koje donose vrednost društvu, a kažnjavaju i destimulišu one koji mu ne donose vrednost već otimaju samo za sebe. Pa čak i u Rusiji, setite se kako je prošao Hodorkovski? Ali, to se u Srbiji neće skoro desiti? Zašto? Zato što su kod nas izabrani narodni predstavnici eksponenti upravo onih snaga koje od društva otimaju vrednost, a ne pružaju mu ništa zauzvrat. Isti ti veliki „investitori“, vlasnici većine srpske privrede, vlasnici su i mandata poslanika koji treba protiv njih da glasaju.
Pa onda, šta mislite zašto se ti zakoni i propisi u interesu naroda nikada neće izglasati? Zato ćemo i dalje imati privredu punu lešina i lešinara koji se o njih otimaju? A ako se nešto uskoro ne promeni, svi ćemo se pored kontejnera otimati o koricu hleba!


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26