english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Zašto je privreda u kapitalizmu a obrazovni sistem u socijalizmu? AKTER




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2011 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 6 jun 2011

Sledeći tekst >>

Zaklali vola za kilo mesa

Pametnog čoveka prepoznaćete po njegovim odgovorima, a mudrog po njegovim pitanjima“ - Naguib Mahfouz

Baveći se konsaltingom i treninzima prodaje imam sreću da radim sa jako puno preduzeća i da se susrećem sa vlasnicima i direktorima mnogih firmi širom Srbije. Često ih upitam: „Koji vam je najveći problem?“ Posle nelikvidnosti i neneplaćenih potraživanja, najčešći odgovor na ovo pitanje je: „Nalaženje dobrih radnika“. Znam da zvuči suludo, ali i ja sam bio šokiran da je jedan od najvećih problema poslodavaca u Srbiji kako da nađu odgovarajuću radnu snagu. Jeste neverovatan paradoks, biroi rada prepuni nezaposlenih, stotine hiljada ljudi praktično bez posla radeći na crno ili za džabe, a najveći problem privrede da pronađe i zaposli radnike koji su sposobni da obavljaju radne zadatke. Zašto je to tako?

Čitam članak u Novostima pod naslovom „Biro rada prepun diploma“, sa podnaslovom „U Srbiji se godinama školuju nepotrebni kadrovi. Na evidenciji biroa za zapošljavanje 47.801 visokoobrazovanih“. A u tekstu dalje kaže: „Prema rečima prof. dr Branka Kovačevića, rektora Univerziteta u Beogradu, upisne kvote za brucoše su iste kao krajem osamdesetih godina, kada je država Jugoslavija imala razvijenu privredu i tržište“. Ono što nam rektor Kovačević ne govori i što se ne usuđuje da kaže je da nisu samo kvote iste kao u vreme socijalizma već i sve ostalo, od zastarelih planova i programa edukacije, pa do načina kako se ona sprovodi. Visoko obrazovanje u Srbiji nije samo kvantitativan već i kvalitativan promašaj. Nažalost, visokoškolski sistem nam je i dalje u socijalizmu, a privreda u kapitalizmu pa se čudimo što jedno drugom ne odgovaraju. Otkud ovakav raskorak između potreba privrede i ponude srpskih fakulteta?

Svako preduzeće ima potrebu za zaposlenima koji su sposobni da se aktivno uključe u poslovanje, da uključe mozak i znanje stečeno na fakultetu primene na rešavanje praktičnih problema. Kakvo se znanje sada stiče u našim školama? To je znanje recepture, ili memorisanja sadržaja recepta i redosleda mešanja sastojaka koji idu u taj recept. O čemu se radi? Naravno ovo je samo analogija, ali zamislite da vas neko uvede u kuhinju Tajlandskog restorana i kaže vam da odmah skuvate deset jela za goste, a pre toga vam samo dozvoli da napamet naučite listu sastojaka. Kolika je šansa da vam gosti budu zadovoljni kada pre toga nikada niste ušli u restoransku kuhinju? Ne znate kako da uključite šporet na gas, nemate poima kad je jelo dovoljno pečeno, ne prepoznajete azijatske sastojke hrane jer ste im samo učili imena napamet. Od takvog „znanja“, koja je šansa da ne upropastite jelo ili čak da ne zapalite kuhinju? Šta mislite koja vrsta kuvara je menadžeru ovog restorana potrebna, nekog sa velikom lepom diplomom koja kaže da je njen vlasnik naučio napamet sastojke hiljadu jela, ili onoga koji može da uđe u kuhinju i za kratko vreme (da gosti ne čekaju) spremi deset jela odjednom?

Nažalost, naši fakulteti samo uče studente da napamet bubaju liste sastojaka. Cilj učenja nije da se studenti nauče da sami razmišljaju (how to think), već im se daju gotova rešenja i recepture šta i kako da rade (how to do). Setih se jednog fakultetskog udžbenika gde na početku imate definiciju dugačku celu A4 stranu. Kad sam krenuo da je čitam već na trećini strane zaboravio sam šta je bilo na početku. Vraćao sam se napred, nazad i tek posle nekoliko pokušaja jedva uspeo da pročitam celu definiciju. Koliko god sam se upinjao nisam mogao da shvatim šta je pisac ove definicije hteo da kaže i verovatno da pojam koji je pokušao da definiše ni on sam nije razumeo. Naravno, u tom slučaju, da bi položili ispit, jedino što vam preostaje je da definiciju naučite napamet (pošto je besmislena). Mogu da zamislim jadne studenata koji posle svog tog mučenja dobiju fakultetsku diplomu pa je odnesu poslodavcu da ih zaposli, a ovaj ne zna šta sa njima da radi. Najgore od svega nije što studenti nemaju dovoljno znanja, već što je znanje koje su stekli pogrešno, pa poslodavac mora da ih od pogrešnog znanja prvo oduči, da bi ih onda naučio onome što mu treba. Ne retko, poslodavci su mi se poveravali da najradije zapošljavaju ljude koji nemaju diplome, pa ih onda lako i brzo nauče poslu, nego da zapošljavaju ljude sa diplomama koji im svojim pogrešnim razumevanjem samo stvaraju probleme.

Šta mislite, zašto nije dovoljno „znanje“ (kao papagaj) nabubati napamet, već je na poslu potrebno uključiti mozak? Poslovanje, kao ni život, ne može se uspešno voditi po šablonu. Kao što u životu ne postoji gotov recept za uspešan život, tako ne postoji ni receptura za uspeh na poslu? Najvažnije za svršenog studenta nije da zna sve odgovore napamet, već da ume sebi i drugima da postavi prava pitanja? Gotovi odgovori mogu nam samo pomoći da bolje razumemo problematiku, ali u životu, kao i na poslu, pitanja i odgovore moramo pronaći sami. Svrha dobre škole nije da napuni glavu studenata gomilom odgovora već da ih osposobi da te odgovore sami potraže. Gotovi odgovori su odgovori na tuđa pitanja i najčešće ne važe za lične životne situacije. Zato poslodavci ne žele zaposlene koji znaju napamet hiljade odgovora, već samo one koji umeju da postavljaju prava pitanja? Setite se svog obrazovanja, pa se upitajte koliko ste puta bili u situaciji da sebi i drugima postavljate pitanja, a koliko ste samo klimali glavom i bubali besmislene sadržaje? Dok god bude tako, bićemo po svemu i dalje poslednji u Evropi, a naši poslodavci kukaće kako nema ko da im radi.
A šta mislite kada će se to promeniti? Pa tek onda kad državni fakulteti u Srbiji izađu iz socijalizma na slobodno tržište. Kad država, umesto državnim fakultetima, novac za studiranje počne da daje studentima da sami biraju gde će studirati. Tek kad osete konkurenciju možemo očekivati da će ovi fakulteti studentima pružati znanje od koga privreda može imati koristi. Ovako, radio ne radio, svira im radio.


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26