english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Kako se u Srbiji donose odluke? Da li su guske pametnije? - Akter Magazin




Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2010 godine.

Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 01 mart 2010

Sledeći tekst >>

Da li su guske pametnije?

Da li ste čuli priču o Kanadskim guskama?. Kad dođe vreme jesenje seobe jato Kanadskih gusaka prevali više (desetina) hiljada kilometara seleći se u tople krajeve. Proučavajući njihov let, naučnike je fasciniralo kako uspevaju da za tako kratko vreme pređu toliku razdaljinu. Na prvi pogled izgledalo je kao da protivreče zakonima prirode i fizike. Rešenje je u obliku formacije njihovog jata koje izgleda kao otvoreni krak trougla. Ona prva guska u jatu razbija otpor vazduha tako da svaka sledeća nailazi na manji otpor i štedi energiju. Meni je pažnju privukao jedan detalj koji obično izmakne slušaocima ove korisne priče. Ona prva guska u jatu, koja trpi najveći otpor vazduha, stalno se menja. Tokom napornog leta jedna po jedna sve guske u jatu izmene svoj položaj i bar na kratko bivaju predvodnice jata.

Zašto je ovaj primer poučan u širem smislu nego samo u ornitološkom? Danas je u svetu jako popularan termin ”participativno liderstvo” (eng: participative leadership). Šta on znači? Da u uspešnom timu (organizaciji) svi članovi tima moraju ravnopravno učestvovati u liderstvu, odnosno procesu odlučivanja. Postoji jedna čuvena izreka koja kaže: ”Odluke se uspešno sprovode kad ih sprovode oni koji su u donošenju tih odluka i učestvovali”. Razlog zašto je danas u svetu demokratski sistem političkog uređenja najpopularniji je ne zato što je najhumaniji, već zato što je najefektivniji i najuspešniji. Ljudi će najbolje podržati onaj sistem (organizaciju) u čijoj su kreaciji sami učestvovali. Uvek sam se pitao zašto je ovaj, u Svetu jako uspešan princip ”participativnog liderstva”, veoma teško primenljiv kod nas u Srbiji?

Nažalost po nas, danas je u Srbiji preovladavajući način donošenja odluka i upravljanja privredom hijerarhijsko-diktatorski (kao u vojsci). Odluke se donose sa vrha i sporo i teško prenose na niže nivoe hijerarhije. U vrhu piramide su politički moćnici i tajkuni, a svе ostale slojeve čine obespravljena raja i poslušni izvršioci. Zašto je ovaj sistem loš po modernizaciju Srpske ekonomije? U vreme globalne konkurencije i multi-nacionalnih korporacija, odlučivanje u poslovanju bazirano je na ekonomiji znanja i ideja (kontinuiranog inoviranja). Pokazalo se da su najuspešnije i najkonkurentnije horizontalne hijerarhije odlučivanja (gde praktično i nema hijerarhije), dok kod nas još uvek prevladavaju vertikalne hijerarhije odlučivanja (kao u Staljinovoj Rusiji). Već godinama u ekonomski razvijenom delu sveta glavni i jedini način postizanja i održavanja konkurentne prednosti jeste kontinuirano inoviranje poslovanja, kroz primenu “Kaizen-a“, čuvenog principa kontinuiranog unapređenja, koji je moguć jedino ako svi zaposleni doprinose inoviranju.

Šta je inoviranje i šta su inovacije? Najkraća definicija inovacija je da su to: “Nove ideje koje se uspešno primenjuju (da su profitabilne)“. Ako pođemo od toga da kod nas ima dobrih ideja, ali da zbog monopola odlučivanja (jednoumlja) niko ne sme da ih sprovodi, onda možete zamisliti stepen inovativnosti, odnosno stepen globalne konkurentnosti naših (tajkunizovanih) preduzeća. Ukratko, u jednoumlju nema inovativnosti, što je inače bio glavni razlog pada Sovjetskog ekonomskog sistema. Ne kažem da smo i dalje u Staljinizmu. Srećom odmakli smo se dosta, ali ne dovoljno. I dalje je najsigurnije odluku ne doneti, već sačekati šta gazda kaže? Savremena ekonomija je izuzetno kompleksna pojava, koja da bi uspešno funkcionisala, zahteva jako puno upravljačkih odluka, ne sa vrha hijerarhije, već sa mesta gde je za njima nastala potreba. Zato i mi imamo autonomni nervni sistem koji obavlja većinu telesnih funkcija autonomno od naše svesnosti. Zamislite kad bi svesno morali da upravljate svakim i najmanjim mišićem, ili ćelijom svoga organizma, kako bi vam se mozak paralisao? Zamislite onda koliko je efektno upravljanje preduzeća gde jedino pravo odlučivanja ima onaj ko je na vrhu? Zamislite naše “privredne gigante“, i ko i kako kod njih donosi odluke, pa se onda upitajte zašto im loše ide i to u situaciji kad imaju ekonomske i sve ostale monopole (kad su nedodirljivi)? Zamislite šta će se desiti kad padnu barijere prema EU i svetu, pa se ovako paralisani i okamenjeni suoče sa pravom konkurencijom?

U intervju-u sa eminentnim profesorom Cornel Univerziteta (naše gore list) sećam se da mi je rekao da Srbiju guši ”mono-vlasnički kapital”. Da su vlasnici većine firmi u Srbiji pojedinci (tajkuni i mini tajkuni), a ne akcionari ko na zapadu, i da zato nema mogućnosti za svež priliv kapitala (da se firme do-kapitalizuju na berzi). Nažalost, to najčešće znači i monopol u odlučivanju, gde zaposleni, ali i srednji i niži menadžment, nemaju slobodu donošenja samostalnih odluka.


Lista objavljenih autorskih tekstova predavača Poslovnih Znanja


Kontakt: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26