english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Moderna poslovna edukacija

Srpski domaćin - željeni domaćinski brend Srbije - eMagazin br.14




Autor: Miodrag Kostić

Sledeći tekst >>



Srpski domaćin - željeni domaćinski brend Srbije - Brending (11)

Često se u medijima, forumima, pa i među običnim ljudima čuje pitanje: Šta bi mogao da bude idealni brend Srbije? Pitaju se ljudi da li to može biti šljivovica, kajmak, pršuta, pa čak i Yugo? Hajde da zamislimo da je šljivovica. Da li bi želeli da nas ceo svet vidi kao brkate čiče u narodnoj nošnji kako crvenog nosa veselo nazdravljamo uz kazan rakije?

Iako sve to veoma lepo i rustikalno zvuči, pitanje je da li bi takav imidž u savremenoj svetskoj ekonomiji pomogao našoj zemlji da napreduje. Koliko bi strani investitori želeli da ulože u zemlju koja se identifikuje sa alkoholnim pićem i veselom atmosferom koja ide uz njega? Da li to znači da svi krenemo da gajimo šljive i pečemo rakiju?

Žabe i babe

Ne treba zaboraviti da je jedan od osnovnih zakona brendinga da se ne smeju mešati žabe i babe. Jedno je brend poznatog proizvoda a drugo brend države iz koje potiče. Brend Škotskog viskija nije isto što i brend Škotske jer oni imaju i kiltove, i Loh Ness i još mnogo štošta. Brend Škotske je sve to mnogo štošta svedeno na jedan jedini pojam koji predstavlja brend Škotske.

Što se šljivovice tiče, šalu na stranu, ali ona ipak nije nešto što bi ljudi u Svetu trebalo da poistovete sa brendom Srbije. To svakako nisu ni kajmak, ni pršuta, a sigurno ne propali Yugo. Šta želimo od brenda Srbije? Kakav brend Srbije bi nam doneo najviše ponosa, ali i prosperiteta, napretka?

Brend vašeg komšije

Rekli smo da je brend jedinstvena ideja ili koncept u svesnosti ljudi. Svaka vlastita imenica je brend. Svaki čovek koga poznajete za vas je brend. Na primer, vaš prvi komšija takođe je brend. Konkretno, kada o njemu pomislite, baš ta prva i naj upečatljivija ideja, koncept ili osećaj koji o njemu imate je karakteristika njegovog brenda.

Šta više, to je ukupni doživljaj koji vi o svom prvom komšiji imate sveden na delić sekunde vaše svesnosti. To pored njegovog imena, znači i njegov lik, boju njegovog glasa, stisak ruke, miris zaprške koju osećate u hodniku, ukus kolača koje vam je ponudio, a pre svega to je kvalitet emocija koje u njegovom prisustvu doživljavate.

Kao što za vas postoji jedinstvena ideja o vašem komšiji tako postoji i ideja o celom vašem komšiluku. Da li je bučan i nezgodan ili pitom i miran? Ovaj koncept može se lako proširiti na susedni grad, oblast, pa i državu.

Najvažnije je da vi ne morate da bilo koji brend dobro poznajete da bi o njemu imali određenu ideju ili koncept. Za vas, brend predstavlja zbir svih vaših prethodnih iskustava iskristalisan u jedan jedini osećaj. Brend je nešto što poznajete celog života ali i nešto o čemu ste čuli samo jedanput (i to zapamtili).

Željeni brend Srbije

Ako je brend osećaj, ideja, koncept u svesnosti ljudi, kako izmeriti jednu tako apstraktnu psihološku kategoriju? Jedino reakcijom koju će u našoj svesnosti izazvati. Kakvu onda reakciju da želimo od brenda Srbije? Svakako želeli bi da ta reakcija bude sve najbolje. Ali kakvu reakciju bi želeli da Svet oko nas ima, pa da zaželi da sa nama radi, posluje, i ulaže u nas?

Zamislite da vas prvi komšija pita da li bi ste uložili u njegov biznis, da li bi ste mu postali ortak? Vi bi ste o ovoj ideji porazmislili, ali bi najverovatnije odlučio taj jedinstveni osećaj koji o njemu imate. Odlučila bi snaga njegovog brenda. Kakav bi trebao da bude brend vašeg komšije pa da mu date vaše mukom stečene pare?

Vo se vezuje za rogove

Pa prvo on treba da je čovek od poverenja. Znači da će poštovati vaš uzajamni dogovor. Da će posedovati takve moralne i etičke principe koji će to garantovati. Odnosno da ima svoje unutrašnje zakone i da ih poštuje. Ne bez razloga naš narod reče: Vo se vezuje za rogove, čovek za reč, a ja bih dodao i država za zakon.

Da li Srbija ima prave zakone i da li ih poštuje? Da li poslovni ljudi u svetu veruju da mi imamo zakone koji će garantovati njihov ulog, i da li poštujemo svoju reč (zakon)? Nažalost tu u kombinaciju kod nas ulazi politika. Opravdano, strani investitori se pitaju šta će biti sa njihovim parama ako pobede Radikali ili neko drugi sličan.

Problem je da čak i kada bi se u cirkusu koji se zove Skupština Srbije doneli oni pravi zakoni, da li bi oni trajali? Strani investitori se s pravom pitaju da li će neka nova vlast iz inata poništiti i te dobre zakone koje svi čekamo. Pravi domaćin ne menja svoja ubeđenja i svoju reč u odnosu na to da li je ustao na levu ili desnu nogu.

Uspešan domaćin

Recimo da vašem komšiji poverujete i date mu vaše pare. Šta bi ste još od njega očekivali pa da verujete da su vaše pare u sigurnim rukama? Verovatno, da je pametan, obrazovan, kreativan, odgovoran, dobar menadžer i još mnogo toga. Ukratko mora da je uspešan domaćin.

Biti uspešan domaćin znači biti odgovoran u odnosu na imanje koje mu je povereno. To znači da ako neko uloži pare u naš biznis mi moramo da na te pare gledamo kao na svoje. Poteškoća je da se skoro pola veka kod nas nije znalo šta je to svoje. Nažalost, odgovornost prema radu i svojini uči se od zabavišta pa na dalje.

IQ ili EQ

Do skora smo verovali da smo najpametniji i najobrazovaniji narod na svetu. S ponosom smo upoređivali školski program kod nas u odnosu na tanke udžbenike u inostranstvu. Nagomilano znanje je smatrano vrednijim od osobine da svoje bližnje osetimo i sa njima uspešno komuniciramo i sarađujemo. Kvantitet (znanja), bio je važniji od kvaliteta (kako ga upotrebiti).

Rezultat je da su naša deca izrasla u visoko obrazovane stručnjake individualce koji mnogo znaju a malo mogu da urade, pogotovu u timskom radu. IQ je bio važniji od EQ-a (emocionalna inteligencija). Nova ekonomija 21 veka ne priznaje mnogo individualizam. Nažalost prošlo je vreme univerzalnih genija tipa Leonardo Da Vinči. Budućnost nove ekonomije su znanja i inovacije koje donose svi njeni učesnici zajedno.

Najvažnija karakteristika željenog brenda Srbije je da nas Svet vidi kao ljude koji umemo da među sobom, (a i sa okruženjem), uspešno sarađujemo. Uspeh bilo kog preduzetništva zavisi ne toliko od početnog kapitala koliko od uspešne saradnje zaposlenih i njihove zajedničke želje da uspeju kao tim.

Srbija za ortaka

Zašto je brending države toliko važan u novoj ekonomiji? Verovatno zato jer je Svet postao, kako se kaže, jedno veliko globalno selo. Investitor koji želi da uloži pare ili uđe u ortakluk nije više limitiran svojim lokalnim tržištem. Preko Interneta danas sa svog notebook kompjutera možete podjednako brzo i lako uložiti u fabriku bicikla u Kini ili predionicu vune u Indoneziji.

Da bi nekome postali ortak o njemu bi svakako želeli da znate sve i to u najboljem svetlu. Da bi se o Srbiji to sve spoznalo, potrebna je vrhunska PR kampanja. Međutim ni vrhunska PR kampanja od lošeg proizvoda ne može kreirati uspešan brend. Prvi korak nam je da u Srbiji izgradimo stanje svesti i poslovnu klimu koje će nas za ortakluk sa zapadom učiniti interesantnim.

Banane ili Čipovi

Mnogi kod nas i dalje veruju da nam Svet nije potreban. Kažu, možemo mi i sami. Sigurno da možemo, ali onda neka se svi pomire da se vraćamo opancima, ovcama, šljivama i rakiji. Gunj i šubara su ionako topliji od Armanijevog odela. Nažalost, ako želimo dobrobiti moderne tehnološke civilizacije onda se bez Sveta ne može, što omogućava samo jak i pozitivan brend Srbije.

Skoro na BBC-ju beše prilog o Kostarici, znate ono “Banana Republika”. U toj maloj voćnoj republici Intel je skoro otvorio fabriku mikro čipova. Sada deca berača banana rade u toj fabrici za “Evropske” plate a preostane i državi. Prošle godine zabeležen je ukupni ekonomski rast od 8.3% čemu je Intel doprineo sa 3.8%.

Pošto se za dobrim konjem diže puno prašine, širom Sveta pročulo se za uspeh Kostarike i njen brend doživeo je preporod. To je izazvalo dolazak drugih stranih investitora, pa su kao rezultat konkurencije na tržištu rada prosečna primanja u celoj Kostarici dramatično porasla.

Na pitanje zašto ste došli u Kostariku, direktor tamošnje Intelove fabrike odgovorio je kratko: “Država je godinama investirala u znanje i radnu sposobnost svojih ljudi, to podržala jakim i sigurnim pravnim sistemom, garantovala je političku stabilnost i tu smo”.

Još samo da i mi u Srbiji odlučimo želimo li da beremo banane ili pravimo čipove. Svet će nas prihvatiti onakvim kakvi smo, i dati nam u ruke gajbicu ili kompjuter.


Sledeći tekst >>




Autor Miodrag Kostić, CMC
(Certified Management Consultant www.icmci.org)
Suvlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting Veza d.o.o.
www.poslovnaznanja.com


Lista objavljenih autorskih tekstova trenera-konsultanata Poslovnih Znanja


Program optimizacije poslovanja - Kako sprovesti neophodne promene?


Inoviranje poslovanja unapredjenje vestina prodaje b2b kupcima from Miodrag Kostic

Korporativno upravljanje porodičnim firmama KAKO transformisati kompaniju?



Video sa javnog treninga "Japanski poslovni model za poslovanje u Srbiji" održanog u Privrednoj Komori Beograda 18 marta 2014 godine.


Kontaktirajte nas na: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26


  Pratite nas na društvenim mrežama:

Visit Us On Twitter Visit Us On Facebook Visit Us On Linkedin Visit Us On GooglePlus Visit Us On Pinterest Visit Us On Youtube Visit Us On Flickr Check Our Feed