english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Moderna poslovna edukacija

Kako postati inovativna organizacija? - Inovacije (1) - eMagazin br.35




Autor: Miodrag Kostić

Sledeći tekst >>



Inovacije (1) - Menadžment Inovacija i Njutnova jabuka! - Menadžment (2)

Verovatno se pitate odakle mi ovakav naslov, i od kad se to može upravljati inovacijama? Ipak, svesni smo da je pojam inovacija i inoviranja postao veoma značajan u savremenom društvu. U većini misija i vizija savremenih kompanija korišćenje ove reči postalo je obaveza. Mnogi vodeći svetski poslovni teoretičari (i praktičari), smatraju da ovaj pojam po važnosti postaje jednako važan pojmovima kao što su marketing, pozicioniranje, brending. Pre pedeset godina kompanijama koje su težile uspehu na tržištu ponuđen je marketing. Sedamdesetih godina prošlog veka krenulo se agresivno sa potpunom poslovnom orijentacijom ka kupcu, osamdesetih lek je bilo pozicioniranje, a devedesetih brending. Da bi se opstalo na globalnom tržištu svima je jasno da se bez svega ovoga ne može. Kako se onda razlikovati od ostalih, kako postati (i opstati) najbolji? Kako svoju organizaciju napraviti konkurentnom na tržištu koje je postalo super-konkurentno? Reč koja se danas svuda čuje je inoviranje. Prvo što nam padne napamet kada pomislimo o inovacijama i inoviranju je da se tu radi o nečem novom. U našem jeziku reč inovacija je sinonim reči novina. Šta se podrazumeva pod pojmom inoviranja? Po Wikipediji (www.wikipedia.org): Inoviranje je uvođenje novih ideja, dobara, usluga ili prakse sa namerom da budu korisni. U poslovnom smislu definicija je čak strožija, gde se pod inovacijom smatra uvođenje i primena novih ideja koje kao rezultat imaju povećanje vrednosti (profita, kvaliteta, međuljudskih odnosa …). Najkraće rečeno to je uvođenje isplativih novina.

Njutnova Jabuka

Kako se dolazi do novina, do novih ideja? Prvo što se pomisli o tome je da nove ideje ne mogu biti namerno izazvane, da su inovacije rezultat slučaja, kao ono kad je Njutnu pala jabuka na glavu. Upitajmo se da li bi Isak Njutn došao do svog čuvenog otkrića zakona gravitacije da mu pomenuta jabuka nije pala na glavu? Moje duboko uverenje je da bi on do tog otkrića došao svakako (ako ne 100% ono bar sa visokom verovatnoćom događanja). Da nije bilo jabuke možda bi on ostao da leži u hladu celi dan, ali bi verovatno neki sličan događaj kasnije izazvao ili stimulisao njegovu inovaciju. To možda ne bi bila jabuka koja pada, već bi možda video decu kako se grudvaju ili bi to bila kruška ili breskva. Svejedno, sigurno je da je on u svom umu stalno nosio pitanja o gravitaciji na koja je stalno pokušavao da nađe odgovor. Nalaženje odgovora bilo je samo pitanje vremena i upornosti. Njegova inovacija sigurno nije bila slučajna.

Možemo da odemo i korak dalje u našem razmišljanju i pitamo se da li je moguće upravljati procesom inovacije, da li ga je moguće stimulisati, pratiti, primeniti i koristiti. Da li možemo da sagledamo faktore koji su uticali na to da Isak Njutn dođe do svog čuvenog otkrića. Kao prvo, to je svakako bilo okruženje u kome je odrastao, roditelji, prijatelji, škola, i još što god. Tu je svakako ulogu imala i država koja je ustanovila škole i školski sistem u kojem se obrazovao. Pa onda kolege studenti i profesori sa univerziteta, pa Britanska Kraljevska Akademija Nauka i tako dalje. Sve u svemu, složićete se da su bili potrebni veoma specifični uslovi okruženja da bi njegova inovativnost procvetala i bila korisno upotrebljena.

Zamislite da je Isak Njutn rođen i odrastao u nekom potpuno drugačijem okruženju. Čak i da se obrazovao i postao profesor univerziteta, ali da je to bio recimo u Španiji u najvećem jeku inkvizicije. Jabuka koja bi mu tamo pala na glavu dovela bi ga ne do svetske slave već do mučilišta i lomače. Zamislite sada, da je Isak Njutn zaposlen u nekom našem javnom preduzeću. Da li verujete da bi takvo okruženje za njega bilo stimulativno? Da li bi od njegovog inoviranja ikada bilo neke koristi?

Kako postati inovativna organizacija?

Da se vratimo na priču o upravljanju inoviranjem. Složićete se da je Njutnovo inoviranje nečim upravljano. Možda nenamerno, ali jako je puno ljudi uticalo na njega da dođe do svog otkrića. Mnogi su ga podržavali i bili mu potpora, ili mu bar nisu smetali (nije završio na lomači). Okruženje je moralo biti stimulativno. Zamislite da je neko u to vreme seo i proučio do najsitnijih detalja, koji su faktori koji navode ljude da budu inovatori i kako njihove ideje učiniti korisnim. I zamislite da je taj neko tada osnovao poslovnu organizaciju koja bi koristila te upravo otkrivene zakone upravljanja inoviranjem. Gde bi nam bio kraj, i to ne samo Srbiji, da je Nikola Tesla radio u takvoj organizaciji koja bi na sve moguće načine stimulisala njegovu kreativnost i bila spremna da učini sve kako bi se iz njegovih ideja izvukla maksimalna korist, kako za tu organizaciju, tako i za čovečanstvo. Ta organizacija bi danas vredela bar kao deset Microsoft-a.

A da se upitamo zašto je Microsoft to što jeste? Da li je njihov uspeh rezultat vrhunskog proizvodnog procesa, efektne poslovne organizacije, uspešnog brendinga, kvaliteta ljudskih resursa i kako su iskorišćeni? Verovatno svega toga i još mnogo čega. Ako bi danas pitali Bila Gejtsa šta je za njega najvažnija osobina njegove firme, verovatno bi sa ponosom rekao da je to što je ona inovativna. A ona je inovativna jer i pored toga što ima sve gore pobrojane epitete, ona stalno radi na njihovom poboljšavanju i nalaženju načina da postane još bolja i uspešnija. On bi to morao reći jer se većina vrednosti njegove kompanije sadrži u inovatorskim sposobnostima njegovih zaposlenih. Znate onu čuvenu priču da većinu vrednosti akcija Microsofta čini ljudski potencijal njegovih zaposlenih. Da 90% vrednosti kompanije ušeta svakog jutra na posao i isto tako popodne išeta napolje. Ta naoko nepostojeća vrednost direktno je vezana za sposobnost ove kompanije (zaposlenih), da konstantno inovira.

Na zapadu upravljanje inoviranjem postaje jedna od najvažnijih oblasti kvalitetnog upravljanja organizacijom, ali je i mnogo više od toga. Svi znamo da marketing, pozicioniranje i brending nisu samo metodi poboljšanja prodaje i povećanja profita, već posebno stanje svesti svakog od zaposlenih. Tako je i inoviranje prestalo da bude samo zvučna reč u misijama i vizijama kompanija, već potrebno stanje svesti svake jedinke u organizaciji. Šta to znači? Sigurno ne da svaki zaposleni mora biti inovator na nivou Leonarda Da Vinčija ili Nikole Tesle. Međutim, svaki zaposleni mora u svakom trenutku biti svestan koliko je inoviranje važno za uspeh njegove organizacije, i da joj u tome svesrdno pomogne. Ustvari inoviranje nije samo put u bolje poslovanje, već i u bolje društvene odnose, bogatije kompanije i bogatije društvo. Ako se setimo da je inoviranje uvođenje isplativih novina, primenjeno u Srbiji, to znači i bolji život svakog pojedinca.

Kada govorimo o upravljanju inoviranjem (eng. Innovation Management), obično imamo u vidu poslovne organizacije. Međutim pravilno upravljanje inoviranjem neophodno je svakoj organizaciji koja želi da bude najbolja. To važi i za državne institucije, neprofitne organizacije, pa čak i policiju. Čuven je primer (eng. Case study) Njujorške policije (NYPD). Za samo dve godine (1994-1996) policijski komesar William Bratton uspeo je da uz pomoć vrhunskih poslovnih konsultanata u oblasti inoviranja, primenom sveobuhvatnih novina-promena, značajno poboljša rad policije i smanji stopu kriminala. Primena naučnih metoda u oblasti inoviranja omogućila je da se ove promene-novine sprovedu uz najmanji mogući trošak i maksimalni efekat poboljšanja. Rezultat je bio mnogo lepši život i mirniji san građana Njujorka.

Ideja za ovaj tekst nije mi slučajno pala napamet. Srećnom igrom okolnosti učestvujem na trening seminaru “Program razvoja konsultanata za inovacije“ organizovanom od strane Evropske Agencije za Rekonstrukciju. Seminar je deo “Programa podrške razvoja preduzeća i preduzetništva“ www.edep-serbia.net. Obuku izvode Dr. Dave Francis I Shaun Gannon iz “Centra za istraživanje u oblasti menadžmenta inovacija“ univerziteta u Brighton-u UK. Nadajmo se da će ovaj seminar i ostale aktivnosti ovog programa pomoći da se i u našoj zemlji prihvati važnost primene savremenih dostignuća u oblasti menadžmenta inovacijama.

Sledeći tekst >>




Autor Miodrag Kostić, CMC
(Certified Management Consultant www.icmci.org)
Suvlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting Veza d.o.o.
www.poslovnaznanja.com


Lista objavljenih autorskih tekstova trenera-konsultanata Poslovnih Znanja


Program optimizacije poslovanja - Kako sprovesti neophodne promene?


Inoviranje poslovanja unapredjenje vestina prodaje b2b kupcima from Miodrag Kostic

Korporativno upravljanje porodičnim firmama KAKO transformisati kompaniju?



Video sa javnog treninga "Japanski poslovni model za poslovanje u Srbiji" održanog u Privrednoj Komori Beograda 18 marta 2014 godine.


Kontaktirajte nas na: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26


  Pratite nas na društvenim mrežama:

Visit Us On Twitter Visit Us On Facebook Visit Us On Linkedin Visit Us On GooglePlus Visit Us On Pinterest Visit Us On Youtube Visit Us On Flickr Check Our Feed