english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Da li vaši zaposleni rade Sizifov ili svrsishodan posao? - Profit magazin




Prijavite se na otvorene treninge prodaje www.ProdajnaZnanja.com




Autor: Miodrag Kostić

Sledeći tekst >>



Behavioral economics - Ekonomija ponašanja (4)

Važnost svrsishodnosti rada

U prošlom broju započeli smo priču o tome šta motiviše ljude da ostvare visoke rezultate na poslu? Posebno u modernom poslovnom okruženju danas je svima jasno koliko je motivacija zaposlenih važna za postizanje dobrih poslovnih rezultata i ostvarenje konkurentne prednosti na tržištu. Ako upitate bilo kog direktora u Srbiji da li misli da je dobro imati motivisane i zadovoljne radnike sigurno će vam reći da je to neophodno. Međutim, veliko je pitanje da li oni ovom važnom pitanju stvarno obraćaju dužnu pažnju i posvećuju dovoljno vremena? Da li su direktori i menadžeri u Srbiji stvarno svesni koliko je motivacija zaposlenih važna za uspeh u poslovanju, ali i za njihovu efektivnost kao menadžera?

Svrsishodnost posla

Jedan od najvažnijih aspekata motivacije je svrsishodnost posla koji obavljamo. Što je svrhovitost posla koji obavljamo jasnija i očevidnija, to je i naša motivisanost da ga obavljamo veća (čak i za manju platu). S druge strane, setite se priča osuđenika sa Golog Otoka. Šta je bila njihova najgora kazna? Da po ceo dan prenose velike stene sa jedne gomile na drugu, da bi ih sledećeg dana ponovo vraćali na prvu gomilu. Ono što je osuđenike najviše deprimiralo nije bio težak fizički rad, već njegova očevidna nesvrsishodnost. Tako su i po staro-grčkoj mitologiji bogovi odlučili da kazne Sizifa najvećom mogućom kaznom, da večito kotrlja veliki kamen uzbrdo, pa nizbrdo. Da li su i vaši zaposleni u poziciji kažnjenog Sizifa? Da li i oni rade posao koji je besmislen? Ustvari, nije pitanje da li je posao realno besmislen ili nije, već kako ga oni doživljavaju? Ako je njihova lična percepcija da rade uludo i nepotrebno, onda je za njih to Sizifov posao i samim tim njihova motivacija (will to perform) ravna je nuli.

U svojoj najnovijoj knjizi ”Dobra Strana Iracionalnosti” (eng: The Upside of Irrationality), Dan Ariely prikazuje eksperimenat koji je obavio na temu svrsishodnosti posla. Angažovao je dve grupe ispitanika i dao im za zadatak da kreiraju figure od Logo kockica. Za prvu završenu figuru dobijali su deset dolara, a za svaku sledeću upola manje. Rekao im je da oni sami odluče kada žele da prestanu sa radom. Da bi uveo faktor svrsishodnosti u poslu, jednoj grupi je rekao da će njihove figure biti izložene u dečijem obdaništu gde će pomoći u razvoju kreativnosti kod dece, dok je kod druge grupe figure od Logo kockica odmah rasturao i davao im te iste kockice da ponovo slažu. Šta mislite kakav je bio rezultat uz potpuno istu platu i za jednu i za drugu grupu? Grupa koja je u sklapanju Logo kockica videla pozitivnu svrhu nekoliko puta duže je radila (za mnogo manje para) od grupe koja nije videla svrhovitost svog rada.

Beznačajni zupčaničić

Jedan od interesantnih rezultata pomenutog istraživanja bilo je opažanje eksperimentatora da su oni učesnici koji nisu videli svrhu svog rada bili mnogo spremniji da varaju. U Svetu, a posebno kod nas, za svakog direktora i vlasnika firme jedan od najvećih prepreka postizanju poslovnog uspeha je neiskrenost i nepoštenje zaposlenih. U svojoj konsultantskoj praksi veoma često sam imao priliku da čujem direktore i menadžere kako se žale da ih zaposleni lažu i varaju. Po pravilu, to se dešavalo u organizacijama gde su zaposleni tretirani kao roboti. Obično, problematični zaposleni bili su oni koji su obavljali neki mali, naoko besmisleni posao, koji je predstavljao samo delić velikog poslovnog procesa, a da uopšte nisu bili svesni uticaja rezultata svog rada na celokupni poslovni proces.

Ovo je posebno veliki problem pri uvođenju informacionih sistema u kompanije. Većina direktora je sa užasom otkrila da čak i posle trošenja ogromnih suma (više miliona evra) za kompleksne Programe Upravljanja Poslovanjem, ovi preskupi sistemi često imaju za rezultat smanjenje realne efektivnosti poslovanja. Razlog je upravo pad motivacije zaposlenih koju inženjeri i tehničari koji instaliraju i implementiraju informacione sisteme ne vide. Za njih, motivacija ili stanje svesti zaposlenih kao faktor uticaja nema smisla, jer je ne mogu izmeriti ampermetrom ili prikazati na osciloskopu. Naravno, poslovni softverski sistemi su ogromna pomoć i podrška svakom poslovanju, ali samo ako se kroz proces implementacije ne zaboravi na važnost lične motivacije zaposlenih, da se održi i unapredi njihova percepcija o svrsishodnosti posla koji obavljaju. A to se jedino može postići izvođenjem posebnih interaktivnih radionica sa zaposlenima, tako da oni sami uvide svoju ulogu i važnost u celokupnom poslovnom procesu.

Otuđenje rada

Za mene lično, baveći se prodajnim konsaltingom više puta sam imao prilike da se uverim kako uvođenje kompleksnog CRM softverskog sistema (eng: Customer Relationship Management) ili sistema upravljanja odnosima sa kupcima, ima poguban efekat na kvalitet odnosa sa kupcima. Šta se dešava? Zaposleni dobiju softversku igračku koja im zameni pravog kupca. Umesto da svrsishodnost njihovog posla postane zadovoljni kupac, održavanje odnosa sa kupcima svede se na unošenje podataka u formulare na kompjuteru. Odjednom rad sa klijentom postane rad sa kompjuterom. Takođe, gubljenjem prave svrsishodnosti rada povećava se verovatnoća zloupotrebe, tako da baza znanja o kupcima veoma brzo postaje baza laži o kupcima. Umesto pravih informacija o stanju odnosa sa kupcima, CRM sistem brzo postane nameštena i naštimovana igra brojeva koji lepo izgledaju u mesečnom izveštaju i sa kojom se brzo stiču promocije na korporativnoj lestvici.

Odakle ovaj problem u savremenim preduzećima? Zašto su ekonomski stručnjaci zaboravili na ličnu motivaciju i svest zaposlenog čoveka? Problem je nastao kao rezultat sprovođenja teorija Adama Smita koji je još u 18 veku rekao: ”Podela rada je izuzetno efektan način povećanja efikasnosti industrijske proizvodnje.” Tačno je da je podela rada i uvođenje industrijske (serijske) proizvodnje neverovatno unapredila produktivnost rada, ali je sa druge strane imala i tamnu stranu. Setite se filma “Moderna Vremena“ Čarlija Čaplina i rezultata otuđenosti rada koje je masovna-serijska proizvodnja prouzrokovala. Uostalom, šta mislite zašto je u to vreme nastao i tako brzo se razvio komunizam? Da li je u serijskoj proizvodnji radniku bilo lakše ili teže? Da li je danas, u novoj informacionoj revoluciji, preopterećenom učesniku interaktivne (serijske) komunikacije lakše ili teže?

Industrija znanja i inovacija

Od vremena Adama Smita prošlo je skoro 250 godina. Da li se otada nešto promenilo? Da li je u savremenoj globalnoj ekonomiji znanja i inovacija i dalje najvažnije samo proizvesti brzo i jeftino? Da li je danas važno imati zaposlene koji razmišljaju svojim glavama ili one koji kao Čarli Čaplin samo zavrću šrafove? Da li je danas, da bi uspešno poslovali, dovoljno imati gomilu robotizovanih ljudskih bića koji u formulare na kompjuteru unose gomilu nepovezanih podataka? Kolika je konkurentnost kompanije čiji zaposleni ne vide jasno svoju ulogu u poslovnoj strategiji? Da tačno znaju zašto rade to što rade, koji je rezultat tog rada i da se za uspešan rezultat na vreme pohvale ili bar pokude?

Na kraju pitanje: ”Kako menadžer ili direktor može pomoći svojim radnicima da bolje sagledaju i uvide svrsishodnost svog rada?” Prva preporuka je da menadžeri (kao i učitelji, roditelji i supružnici) možda ne moraju toliko da rade na povećanju svrhovitosti rada zaposlenih, koliko je važno da ne sabotiraju proces rada i prepuste zaposlenima da sami budu odgovorni. Ovde dolazi do izražaja čuveni izraz “Participativno Liderstvo“, da zaposleni aktivno učestvuju u odlučivanju, jer se samo onda može očekivati da će efektno sprovoditi donesene odluke. Druga preporuka je da se angažuje konsultantska kompanija koja je specijalizovana u radu sa zaposlenima. Nažalost, kod nas, a i u Svetu, kako je primetio čuveni biznis guru David Sendler: “Većina poslovnih treninga obavlja se u oblasti metodologija i tehnika, a jako malo na strani unapređenja svesti zaposlenih, iako je većina problema, ali i mogućnosti za unapređenje, upravo na strani razvoja svesti i motivacije zaposlenih“. Uostalom pogledajte prodaju kao poslovni proces. Smatra se da samo 10% uspeha u prodaji dolazi od poznavanja tehnika i metoda (šta ste rekli), a čak 90% uspeha od lične motivacije i stava prodavca (kako ste to rekli), odnosno od sjaja u očima. A da bi ste imali sjaj u očima dok nešto radite, morate jako dobro znati zašto to radite?

Šta mislite da li je pitanje svrsishodnosti rada isto tako važno kad je u pitanju rad u kući, pranje sudova ili usisavanje stana? Roditelji najbolje znaju kolika je količina posla očuvati dete. Šta mislite da li to roditelji rade za finansijsku naknadu ili je nešto drugo u pitanju?

Sledeći tekst >>




Autor Miodrag Kostić, CMC
(Certified Management Consultant www.icmci.org)
Suvlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting Veza d.o.o.
www.poslovnaznanja.com


Lista svih objavljenih autorskih tekstova trenera Poslovnih Znanja


Program optimizacije poslovanja - Kako sprovesti neophodne promene?


Motivisanje zaposlenih trening obuka unapredjenje motivacije radnika from Miodrag Kostic


Video sa javnog treninga "Japanski poslovni model za poslovanje u Srbiji" održanog u Privrednoj Komori Beograda 18 marta 2014 godine.


Kontaktirajte nas na: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26


Visit Us On Twitter Visit Us On Facebook Visit Us On Linkedin Visit Us On GooglePlus Visit Us On Pinterest Visit Us On Youtube Visit Us On Flickr Check Our Feed