Koliko stvarno košta radno mesto? Šta je flesibilan rad? Profit magazin

Prijavite se na otvorene treninge prodaje www.ProdajnaZnanja.com

Behavioral economics - Ekonomija ponašanja (10)

Koliko stvarno košta radno mesto?

Kad slušamo predloge o unapređenju srpske privrede, zapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta je u osnovi svakog od ponuđenih rešenja. Znamo da do novih radnih mesta nije lako doći. Ali, da li se i koliko se pri zapošljavanju u Srbiji razmišlja koliko je opravdano neko radno mesto? Glavno pitanje je kako proceniti da li vam novi radnik treba ili ne treba i koji su stvarni troškovi jednog radnog mesta? Šta vam donosi, ali i koliko stvarno košta?

Ko koliko radi?

Skoro je OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) sproveo istraživanje u Srbiji o tome koliko se kod nas stvarno radi? Polazne osnove su da u Srbiji ima oko 1,75 miliona zaposlenih, od kojih 550.000 radi u javnom sektoru, a oko 1,2 miliona kod privatnika. Kad se sve pomnoži, podeli, sabere i uproseči ispada da se u javnom sektoru svakog dana u godini prosečno radi 154 minuta, a kod privatnika 300 minuta dnevno. Ako je neki prosek za Srbiju 254 minuta, mi smo negde pri dnu liste, sa Danskom koja je najniža sa 225, Francuskom 251, Slovenijom 265, dok su recimo pri vrhu liste Japan 376, Koreja 348 i Kina sa prosečno 340 minuta rada dnevno. Nažalost u Srbiji su plate u javnom sektoru duplo veće nego u privatnom, što znači da se kod privatnika radi duplo više za duplo manju platu.

Trčanje u pogrešnom smeru

Ipak, ako pođemo od toga da se u Srbiji kod privatnika od 8 sati efektivno radi 5 sati, znači da naš privatnik nije daleko od Japanskog. Da li je to stvarno merilo efekta rada zaposlenih? Pomenuto istraživanje pokazuje samo koliko se radi, ali ne i koliko je taj rad stvarno efektivan, odnosno produktivan po poslovne rezultate preduzeća? O čemu se radi? Ima čuvena poslovica koja kaže: „Nemoj da žuriš ako ideš u pogrešnom smeru?“. Šta mislite koliko se u našim preduzećima od pomenutih 5 sati rada dnevno trči i pogrešnom smeru? Da li je naporan rad prodavca u prodavnici kad svojim ponašanjem iznervira kupca pa ovaj ode konkurenciji produktivan za kompaniju ili bi mnogo bolje bilo da ga nije ni radio? Da je samo sedeo i posmatrao kupca, ovaj bi možda nešto i sam kupio, ali se sigurno ne bi razljutio i pobegao konkurenciji? Ili šta kad poslovodstvo firme u svojih 5 sati efektivnog rada donese pogrešnu odluku o proizvodnji i plasiranju pogrešnog proizvoda na tržište koje taj proizvod ne želi? Šta vredi što radnici onda u svojih 5 sati aktivnog rada proizvode sa velikim trudom proizvod koga niko ne želi i koji će završiti neprodan u magacinu? Koliko se onda efektivno radilo?

Kako se kod nas radi?

Danas, posebno na globalnom tržištu, nije lako proceniti šta je dobro, a šta nije dobro raditi? U stvari, nikada nije ni bilo lako doneti pametnu i mudru odluku o tome u kom smeru trčati? Gde i na šta potrošiti tih 5 sati koje zaposleni u privatnom sektoru u Srbiji odrade u toku jednog radnog dana? Nažalost, naša preduzeća većinom padnu na ovom prvom koraku. Skoro da niko ne planira, a najčešće i ne razmišlja o tome šta treba da radi? Većina nema poima da li ono što sada rade treba i dalje da rade i da li je to isplativo na duže staze? A da ne pričamo o tome da li ga rade na najbolji mogući način (efektno)? Pričao mi je kolega konsultant da je sa nekim Japanskim konsultantima obilazio srpske firme i da su ovi bili užasnuti sa koliko se nerazumevanja i neznanja posluje u Srbiji. Odluke se donose impulsivno i neracionalno, isključivo u odnosu na lični prirodni instinkt vlasnika firme. Retko ko stvarno promišlja šta da se radi i kako da se radi?

Fleksibilan rad

Koliko se nekom vlasniku firme ili direktoru stvarno isplati radno mesto zaposlenog? Neću da ulazim u detalje ali samo saberite, zakup kancelarijskog prostora, nameštaj, struju, grejanje, telefon, obezbeđenje, sanitarne prostorije, održavanje … lista ide u nedogled. Da li je to što smo oformili novo radno mesto dovoljan uslov da to radno mesto bude i produktivno? Čak i pod uslovom da stvarno rade produktivan posao, odnosno da ih je menadžment uputio u pravom smeru, koliko je za mnoga savremena zanimanja neophodno imati fiksno radno mesto? Posebno za ona zanimanja koja podrazumevaju terenski rad. Ustvari većinu klasičnih kancelarijskih poslova danas je zamenio kompjuter. Izveštavanje o poslovanju i računovodstvo nekada su radile armije pisara, danas su to relacione baze podataka, povezane preko VPN (virtualnih privatnih mreža) i interneta. Bežična komunikacija, WiFi pristup po kafićima i robnim kućama, mobilni internet omogućili su pristup kompanijskim informacionim sistemima u svako vreme i sa svakog mesta. Kao posledicu, danas imamo i novi termin, fleksibilan rad.

Šta je to fleksibilan rad?

Verovali ili ne čak četiri petine kompanija u svetu omogućava svojim zaposlenima fleksibilni rad. To ne znači da su svi zaposleni ovih kompanija u mogućnosti da rade kad hoće i koliko hoće, već to da svaka od tih kompanija ima bar po nekog zaposlenog čiji je rad fleksibilan. Naprednije kompanije kao što su Google, Microsoft i slične, uvele su ovu praksu odavno. Sećam se kako su se mnogi čudili, kad je pre neku godinu kod nas došla kompanija Telenor, da kod njih ne postoje klasične kancelarije i fiksni radni stolovi. Kad u Telenor dođete na posao, sa sobom nosite svoj laptop i sednete gde god želite (može i u kafeu). U februaru prošle godine poznata internacionalna kompanija Regus (www.regus.com), globalni dobavljač poslovnog prostora, sprovela je istraživanje o fleksibilnom radu sa preko 17000 ispitanika širom sveta. Rezultati su bili iznenađujući.

Šta pruža fleksibilni rad?

Tri četvrtine ispitanih kompanija koje nude fleksibilni rad tvrdi kako im osoblje zbog toga ima znatno bolju ravnotežu između rada i života i da to povoljno utiče na njihovo zadovoljstvo i motivaciju. Polovina ispitanih kompanija smatra kako takav pristup poboljšava produktivnost rada, a četvrtina tvrdi kako im fleksibilni rad omogućava veći rast obima kompanije, ali i njen brži razvoj. Četvrtina kompanija u sklopu istraživanja takođe smatra kako im omogućavanje fleksibilnog rada osigurava pristup znatno širem i raznovrsnijem izboru talentovanih ljudi koji se inače nalaze na fizički udaljenijim lokacijama. Ukratko, fleksibilan rad omogućava kompanijama da proizvedu više trošeći manje resursa. Za zaposlene to znači da imaju veću slobodu u odlučivanju i raspolaganju resursima kompanije, što znači i mogućnost da svojim ličnim zalaganjem više utiču na rezultate svog rada. Za kompanije to znači manje troškove poslovanja, ali i veći efekat rada radnika, jer više nije važno koliko, već kako se radi?

Kako je kod nas?

Fleksibilni rad već postaje praksa i u Srbiji. Lično sam radio sa kompanijama, uglavnom u prodajnim odeljenjima, gde nema klasično zaposlenih. Ove kompanije, imaju kompletna prodajna odeljenja koju čine zaposleni prodavci - podizvođači. Oni čak nisu ni stalno zaposleni u ovim kompanijama već su otvorili svoje male preduzetničke firme i sami plaćaju svoje poreze i doprinose, a plaćeni su isključivo na procenat od ostvarene (naplaćene) prodaje. Verovali ili ne, ali mnogi ovakvi preduzetnici mesečno ostvare i više hiljada Evra zarade. Većinu svog radnog vremena provedu na terenu, dobar deo radnog vremena ili kancelarijskog posla odrade od kuće, a u maticu firmu dolaze uglavnom na zajedničke sastanke i dogovore. Potpuno fleksibilno radno vreme.

Pokretna kancelarija

Kako otvoriti više fleksibilnih radnih mesta? Ako ne želite da unapred trošite veliki novac na poslovne prostorije i ostalu kancelarijsku infrastrukturu, od skora i u Beogradu za vas postoji rešenje. Već pomenuta kompanija Regus, od prošlog meseca nudi potpuno opremljen poslovni prostor koji možete zakupiti na jedan dan ili na koliko god zaželite. Kao deo svetskog lanca od 1100 lokacija, u 500 gradova i 86 zemalja u Regusu možete zakupiti sve od individualnih kancelarija, profesionalnih soba za sastanke, pa sve do zajedničkih prostorije gde zaposleni mogu da se dogovore o daljem radu i iskoriste faks, email, foto kopiranje i slično. Ovo je posebno korisno za sve one koji rade regionalno, jer kao Regusov klijent sve ove usluge možete dobiti u bilo kojoj od pomenutih 11000 lokacija širom sveta. Ovim praktično dobijate pokretnu kancelariju na najboljim svetskim poslovnim lokacijama tačno onoliko koliko vam treba, kada vam treba i gde vam treba. A plaćate samo onoliko koliko ste je koristili. Tek onda kao poslodavac možete u isto vreme i povećati plate i napraviti veći profit, jer vam je trošak manji a zarada veća. A to je kako na zapadu zaposleni imaju veće plate, ne tako što rade količinski više, već tako što za isto radno vreme proizvodu veći efekat. Da se sa manje (rada, truda, vremena) proizvede više (profita, rezultata, zadovoljstva kupaca).

Na predavanju u Beogradu čuveni „guru“ prodaje Tom Hopkins ispričao je priču o svom prijatelju direktoru iz firme Xerox. On je dobio zadatak da unapredi Xerox-ovu filijalu u Klivlendu, inače najgoru od svih lokalnih kancelarija. Prvi dan po dolasku u ovu filijalu video je prodavce kako besposleno sede za stolovima. Sazvao ih je sve zajedno i upitao: „Da li vi ovde vidite vaše kupce?“ Onda ih je sve poslao na teren da idu i razgovaraju sa kupcima. Kad su sutra došli u kancelariju videli su da je prodao sve stolove i stolice. Rekao im je da je njihovo radno mesto na terenu sa kupcima. Posle godinu dana ova kancelarija bila je najbolja u SAD-u.

Sledeći tekst >>

Autor Miodrag Kostić, CMC
(Certified Management Consultant www.icmci.org)
Suvlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting Veza d.o.o.
www.poslovnaznanja.com