english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Šta je uspeh i kako se postaje uspešan u nečemu? Profit magazin




Prijavite se na otvorene treninge prodaje www.ProdajnaZnanja.com




Autor: Miodrag Kostić

Sledeći tekst >>



Behavioral economics - Ekonomija ponašanja (13)

Priča o uspehu

Tema ovog broja su investicije, pa počeh da razmišljam od čega najviše zavise investicije? Šta je to što ljude stimuliše da investiraju u neki preduzetnički poduhvat? Pa pre svega vera u uspeh tog poduhvata. U momentu odluke o investiciji sve što investitor ima je vera da će mu se novac koji ulaže povratiti i čak uvećati. Kad govorimo o veri u uspeh, ne možemo a da se ne upitamo šta je to uspeh i kako se postaje uspešan? Šta sve utiče na uspeh i da li je uspeh rezultat samo velikog rada i zalaganja ili tu ima i nešto više? Da li je za uspeh potebno imati i sreću? Da li je naš narod imao pravo kad je skovao kovanicu: „Rodi me majko srećnog, pa me baci na đubre“. Pa čak da se dalje upitamo da li su samo sreća i težak rad dovoljni da bi se u nečemu uspelo? Koliko na uspeh utiču faktori sredine? Da li je moguće roditi se na đubrištu i biti uspešan u životu? Što takođe znači, da li je moguće pokrenuti biznis i investirati u Srbiji i biti uspešan samo na osnovu upornosti i velikog zalaganja?

Uspešni ljudi

Ideju da postavim ova pitanja dala mi je jedna jako dobra knjiga koju sam upravo pročitao: „Outliers, story of success“ od Malcolm Gladwell-a, pisca čuvenog bestsellera „Blink“. U ovoj knjizi on upravo razmatra faktore koji utiču na uspeh i kroz jako puno primera uspešnih poslovnih poduhvata kroz istoriju pokazuje šta sve utiče na uspešnu karijeru, uspešan biznis, ali i uspeh u pokretanju društvenih i ekonomskih promena? Pokušaću da vam u ovom tekstu predstavim neke od mnogih interesantnih primera iz ove knjge, ali i da u tom svetlu razmotrimo neke domaće situacije, posebno sa aspekta investicija u srpsku privredu. Videćemo zašto neko društveno i ekonomsko okruženje predstavlja plodno tle za rast i razvoj poslovanja, a zašto neko kao naše domaće stimuliše samo korov i štetočine?

Koliko sreća utiče na uspeh?

Malkolm počinje svoju knjigu pričom o Kanadskom hokeju. Pre dvadesetak godina jedan naučni istraživač upoređivao je datume rođenja čuvenih kanadskih hokejaša i primetio da je ogromna većina rođena na početku kalendarske godine, a nesrazmerno velika većina u januaru i februaru. Isprva moglo se pomisliti da na uspeh u hokeju utiče zodijak. Da li su astrološki znaci ribe i vodolije najbolji za igrače vrhunskog hokeja ili tu ima nečeg drugog? Istražujuči malo dublje došli su do interesantnog zaključka. Naime, zadnji dan rođenja pri regrutovanju šestogodišnjaka za prijem u juniorske klubove u Kanadi je 31 decembar. Svi koji su rođeni posle 31 decembra moraju da čekaju sledeću sezonu, ali im to daje veliku prednost. O čemu se radi? U tim godinama za mlade hokejaše velika je prednost ako su 12 meseci stariji od svojih vršnjaka. Jednostavno, oni su fizički mnogo zreliji i pokazuju bolje rezultate od svojih godinu dana mlađih kolega i mnogo brže napreduju. Mlađi regruti opet, moraju da se takmiče sa 12 meseci starijim kolegama i mnogo teže prolaze surovu selekciju na putu do najboljih. Nažalost po mnoge talentovane hokejaše, ispalo je da na putu do uspeha nije bilo dovoljno uložiti samo ogroman trud i zalaganje, već da je značajnu ulogu igrao i faktor rođenja. Da su oni stariji regruti koji su imali sreću da se rode godinu dana ranije od svojih mlađih kolega imali nesrazmerno veće šanse da budu odabrani u najbolje timove?

Roditi se u pravo vreme

Čitajući ovu knjigu pažnju mi je privukao jedan veoma zanimljiv zaključak pisca. Istražujući biografije mnogih uspešnih ljudi, ali i kompanija i država, došao je do iznenađujućeg zapažanja. Naime, primetio je da je su u pojedinim društvima postojali periodi kada je bilo lakše biti uspešan, ali i periodi kada je bilo jako teško biti uspešan. On to vrlo interesantno povezuje sa datumom rođenja čuvenih, najuspešnijih poslovnih ljudi kroz istoriju. Recimo, da bi iskoristili neverovatan razvoj privrede sa početka industrijske evolucije u Engleskoj bilo je idelno da ste se rodili u Engleskoj za vreme Napoleonskih ratova i odrasli i stasali taman u vreme najvećeg ekonomskog prosperiteta početkom 19-og veka. Takođe, sva najveća bogatstva u SAD-u nastala su u zadnjoj trećini devetnaestog veka. Pogledajte datume rođenja najčuvenijih biznismena devetnaestog veka. JP Morgan (rođen 1837), Endru Karnegi (rođen 1835), John Rokfeler (rođen 1839), što znači da su zrele godine doživeli u vreme najvećeg procvata u istoriji američkog biznisa (60-tih i 70-tih godina 19 veka). Sledeća velika revolucija u biznisu nastala je sa pojavom kompjuterske ere, pa pogledajte samo datume rođenja najčuvenijih poslovnih ljudi 20 veka. Bil Gates - Microsoft (rođen 1855), Steve Jobs - Apple (rođen 1855), Leonard Bosac - Cisco (rođen 1852). Šta ovo znači? Kompjuterska era počela je početkom sedamdesetih godina. Ako ste tada imali manje od 20 godina, bili ste premladi, ako ste imali preko 30 bili ste prestari da bi se uključili u pravom trenutku. Zašto je datum rođenja tako važan?

Princip 10000 sati

Malcolm Gladwell ima interesantno tumačenje ove pojave. Svima je poznato da je suština uspeha u svakom poduhvatu, a posebno u biznisu, započeti ga u pravo vreme, na pravom mestu i na pravi način. Da bi se u pravom trenutku uključili bitno je vaše životno doba (da niste premladi ili prestari). Pravo mesto opet zavisi od rođenja (recimo da ste se 50-tih godina prošlog veka rodili u severnoj Kaliforniji). Ali ima i treći faktor, a to je način kako radite, i on zavisi od znanja i iskustva, a to pre svega zavisi od toga da li vam je vaše životno okruženje pružilo dovoljno znanja i iskustva da u nečemu briljirate. Malkolm kaže da je za vrhunski uspeh potrebno imati najmanje 10000 sati iskustva (ili približno 10 godina). Pitajte Novaka Đokovića koliko je sati trenirao da bi postigao svetski uspeh (bar 20000 sati). Richard Brenson osnivač Virgina počeo je svoj mali biznis još u srednjoj školi. Punoletstvo je doživeo sa već ozbiljnim biznisom, a kada je ušao u zrele godine njegovo poslovno iskustvo merilo se desetinama hiljada sati. Čak i Bil Gates svoj uspeh može da zahvali time što je po napuštanju fakulteta dobio priliku da provede hiljade sati vremena ispred kompjuterskog ekrana (main-frame terminala), što je u to vreme (početak 70-tih) sebi mogao da priušti jako mali broj ljudi, jer PC kakvog mi poznajemo još nije ni postojao.

Uspeh u Srbiji?

Šta ova priča znači za nas u Srbiji? Kada je bilo plodno tle za uložiti u domaću privredu i otvoriti biznis u Srbiji? Ako uspešnim poslovnim ljudima smatramo srpske tajkune (domaće biznismene), onda je pravo vreme za započeti biznis u Srbiji bilo 90-tih godina prošlog veka. Ali, da li su njihovi biznisi bili održivi i konkurentni na globalnom tržištu? Kakvi su ti njihovi biznisi danas i zašto je srpska ekonomija u potpunom raspadu? Hajde da zaboravimo ekonomski milje 90-tih i da se upitamo koje je pravo vreme za nove investicije u Srbiji? Ali one prave (u proizvodnju), a ne ove dosadašnje špekulantske koje su se svodile na preprodaju nekretnina. Nećete verovati, ali to je upravo ovaj sadašnji trenutak. Sada je trenutak za pokrenuti proizvodni biznis? Zašto? Pa vreme „heroja tranzicije“, švercera iz 90-tih i privatizacionih špekulanata s početka 2000-tih je na izdisaju. Poenta je u onih 10000 sati iskustva koje smo pomenuli. Ko je ovde u Srbiji 90-tih imao tih 10000 sati iskustva, ali pravog poslovnog iskustva u konkurentnom okruženju globalnog tržišta? Pa niko, jer nije ni bilo tržišta, jer je zemlja bila izolovana i pod sankcijama, a glavna konkurentna prednost bila je članska karta JUL-a. Ko je od tadašnjih socijalističkih direktora imao iskustva na pravom tržištu, kad tržišta nje ni bilo? Sada posle desetak godina otvaranja srpske privrede i slobodnog tržišta konačno postoji grupa ljudi u Srbiji koja ima akumulirano tih 10000 sati iskustva u pravom (tržišnom) biznisu, i oni su jedini koji srpsku privredu mogu da izvedu na globalno tržište i učine je konkurentnom.

Sad je pravi trenutak

Šta to konkretno znači za vas male preduzetnike? Do skora je jedina isplativa investicija u Srbiji bilo kupiti nekretninu ili bar nepovratnu kartu za neku od zapadnih zemalja i tamo započeti novi život. Ali to više nije slučaj. Nekretnine nisu više ono što su nekad bile, a ni na zapad se više ne može tako lako (bar dok ne uđemo u EU). Srećom, za mlade sposobne ljude ovo je pravi trenutak za početak nekog biznisa. Ovo je trenutak da se proda vikendica ili stan i otvori mala proizvodnja. Zaboravite na vlast i politiku. Od kad je Srbije, naše vlasti su uvek bile korumpirane i neprijateljski raspoložene prema malom biznisu. O ovima danas da ne pričamo. Okrenite se sebi i svojima. Nađite pouzdane partnere i započnite nešto. Sada je pravi trenutak. Za sve vas rođene sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, konačno je došao trenutak da se nešto započne. Ako su zadnjih 20 godina pojeli skakavci, sledećih 20 biće vreme napretka. Zašto? Zato jer nazad više nemamo gde, a konačno imamo kvalitetne, iskusne ljude (sa 10000 sati iskustva) koji mogu da nas povedu napred, pa da i Srbija konačno iz rikverca krene napred, ka uspehu i boljoj budućnosti.

Uvek se postavljalo pitanje koliko inteligencija ima veze sa uspehom u životu? I naravno, vrlo brzo po uspostavljanju klasičnih testova inteligencije (IQ) počela su istraživanja o uspešnosti ljudi sa veoma visokim koeficijentom inteligencije (članova mense). Posle dvadesetak godina ispitivanja (velike grupe ispitanika) došlo se do sledećeg zaključka. Da klasičan IQ nema većeg uticaja na uspeh u životu od drugih faktora. Praktično, uspeh su podjednako postizali i ljudi sa relativno nižim IQ-om. Za postizanje velikog uspeha u životu ispostavilo se da je potrebno imati više različitih vrsta inteligencije od kojih su emocionalna i socijalna čak važnije. Kao mnogo bolji pokazatelj pokazao se test takozvane divergencije, koji od upitanika traži kreativnost i širinu razmišljanja. Recimo, za razliku od IQ testa gde bi pitanje bilo: „Izvedite i napišite hemijsku formulu žvakaće gume“, pitanje u takvom testu je: „Nabrojite gde sve možete primeniti žvakaću gumu?“

Sledeći tekst >>




Autor Miodrag Kostić, CMC
(Certified Management Consultant www.icmci.org)
Suvlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting Veza d.o.o.
www.poslovnaznanja.com


Lista svih objavljenih autorskih tekstova trenera Poslovnih Znanja


Program optimizacije poslovanja - Kako sprovesti neophodne promene?


Kontaktirajte nas na: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26


Inoviranje poslovanja unapredjenje vestina prodaje b2b kupcima from Miodrag Kostic

Video sa javnog treninga "Japanski poslovni model za poslovanje u Srbiji" održanog u Privrednoj Komori Beograda 18 marta 2014 godine.



pozovite


  Pratite nas na društvenim mrežama:

Visit Us On Twitter Visit Us On Facebook Visit Us On Linkedin Visit Us On GooglePlus Visit Us On Pinterest Visit Us On Youtube Visit Us On Flickr Check Our Feed