english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Kako se donose odluke? Donošenje odluka u menadžmentu - Profit br.47




Prijavite se na otvorene treninge prodaje www.ProdajnaZnanja.com




Autor: Miodrag Kostić

Sledeći tekst >>



Behavioral economics - Ekonomija ponašanja (16)

Donošenje odluka

U pretprošlom broju pomenuo sam da me je jako zainteresovala knjiga: „Kako donosimo odluke? (eng: How we decide?) autora Jonah Lehrer-a, jednog od urednika poznatog Američkog magazina „Wired“. Kako je donošenje odluka u osnovi svake privredne delatnosti, ali i svakodnevnog života, želja mi je da u sledećim nastavcima pišem više o ovoj temi. Baveći se menadžment konsaltingom lično sam iskusio koliko je proces donošenja odluka ključan za uspešno upravljanje bilo kojom vrstom organizacije, od porodice, do multinacionalne kompanije, pa i države. Samim tim, ako ovaj proces bolje razumemo, donosićemo bolje odluke i bićemo uspešniji.

Um caruje

Otkad je civilizacije ljudi su bili zainteresovani da razumeju način funkcionisanja ljudskog mozga, posebno sa aspekta donošenja odluka. Čuveni filozofi Platon i Dekart davno su razvili svoje teorije funkcionisanja ljudskog uma. Oni su proces odlučivanja bazirali na racionalnosti. Po njima, mi smo racionalna bića za razliku od životinja i oduke donosimo isključivo racionalno. Pre nego što donesemo odluku, mi analiziramo faktore za i protiv i tek nakon pažljivog logičkog razmišljanja donosimo odluku na osnovu racionalnih obrazaca. Ali, da li je baš tako? Setite se većine važnih odluka koje ste u životu doneli. Da li ste stvarno imali vremena za duboko razmišljanje i racionalnu analizu svih uticajnih faktora? Nažalost, za dugo razmišljanje najčešće nemamo vremena, jer se odluka u ova današnja moderna vremena mora jako brzo doneti, a što se uticajnih parametara tiče, njih je toliko da ih često ne možemo ni pobrojati, a kamoli racionalno analizirati jedan po jedan. Pa čak i kad bi imali dovoljno vremena, pitanje je koliko su naši izvori informacija tačni i precizni, odnosno koliko su informacije na osnovu kojih donosimo odluke ispravne? Pitanje je koliko je strogo racionalna analiza uopšte ispravna?

Platonov vozač dvokolice

Naravno, to što je donošenje odluka težak i neizvestan proces, ne znači da od njega trebamo odustati? Ako je racionalno donošenje odluka otežano u većini realnih situacija, ne znači da trebamo odbaciti racionalni um i odluke donositi strogo intuitivno, bazirano samo na osećaju. Mnoge nove knjige o duhovnom zdravlju preporučiće vam da se oslonite isključivo na svoju intuiciju, a iz iskustva znamo da i to nije najbolji način? O odnosu emocionalnog i racionalnog mozga prvi je pisao grčki filozof Platon. On je funkcionisanje ljudskog um poredio sa konjskim kočijama, sa dvokolicom. Za njega, jedan konj je bio racionalni um, a drugi emocionalni. Jedan dobar, drugi loš, onaj koga vozač dvokolice mora stalno da kontroliše. Kroz vekove ovaj stav je samo pojačavan. Za vreme Francuske revolucije grupa radikalnih racionalista čak je oformila takozvani „kult razuma“ i pretvorila nekoliko Pariskih katedrala u hramove racionalnosti.

Napoleonova „magla rata“

Ali ni jedna ni druga priča nije pomogla ljudima da bolje donose odluke. Zasebno posmatrane i emocije i racija imali su svojih dobrih, ali i loših strana. Pa kako onda donositi odluke? Tajna dobrih menadžera, državnika, pilota i vojnih komandanata je baš u tome što znaju kada da se oslone na emocije i osećaje (bogato lično iskustvo), a kada na racionalni um (logičko razmišljanje)? U vreme kada je počinjao vojničku karijeru Napoleon nije bio ni izbliza tako savršen strateg i vojskovođa kao kad je nagomilao dovoljno iskustva iza sebe? Da bi prodro kroz svoju čuvenu „maglu rata“ morao je prethodno da stekne bogato ratničko iskustvo. U stvari, najvrednije su mu bile greške koje je kroz desetine izgubljenih bitaka napravio. Posebno su mu značile pouke tih grešaka koje su mu omogućile da tačno zna kad da se osloni na osećaj, a kada na konkretne činjenice i racionalno razmišljanje.

Oštrice makaza

Mnogo godina naučnici su ispitivali funkcionisanje mozga kao nezavisnog organa. Psiholozi, filozofi, psihijatri, pa i neurolozi, biolozi i ostali mučili su se da prodru u tajne funkcionisanja mozga. Ali mozak ne postoji kao nezavisan entitet, sam za sebe u vakumu. Sve odluke donose se u kontekstu realnog okruženja. Čuveni psiholog, nobelovac, Herbert Simon poredio je ljudski mozak sa parom oštrica makaza. Jedna oštrica je mozak, a druga je specifično okruženje u kome taj mozak operiše. Da bi ste razumeli funkcionisanje tih makaza morate posmatrati i analizirati rad obe oštrice simultano. Ako bi nekom bušmanu u Kalahariju pokazali samo jednu dršku i oštricu makaza bez one druge, ni za milion godina ne bi shvatio funkcionisanje makaza kao celine. To znači da se za istraživanje mozga i njegovog funkcionisanja mora izaći iz laboratorije i posmatrati ga na delu, u realnom svetu dok donosi odluke.

Slučaj Eliot

Klasične teorije funkcionisanja ljudskog uma nisu uzimale u obzir veoma važnu činjenicu, a to je da emocionalna i racionalna komponenta zavise jedna od druge. Da Platonov vozač dokolice zavisi od oba konja, a i da konji zavise jedan od drugoga. 1984 godine slučaj pacijenta pod imenom Eliot, bacio je potpuno novo svetlo na procese odlučivanja u ljudskom mozgu. Zbog neuroloških problema Eliotu je bio odstranjen mali deo mozga iza očiju, blizu frontalnog režnja. Pre operacije Eliot je bio primeran građanin, otac porodice i viši menadžer u velikoj korporaciji. Posle operacije, na prvi pogled Eliot je ostao isti. Njegov koeficijent inteligencije (IQ) nije se nimalo promenio, kao ni moć rasuđivanja i logičkog razmišljanja. Ali desilo se nešto čudno, Eliot nije mogao da donesi odluke. U stvari, donošenje čak i banalnih odluka za njega je trajalo danima. Recimo izbor restorana, za njega je trajao satima, prikupljajući stotine argumenata za i protiv, gde je čak i vozio do restorana da prethodno proceni zauzetost restorana u razna vremena. Najjednostavnije odluke kao što su, šta da jede, koju muziku da sluša, koju knjigu da pročita, za njega su postale nemoguće. Vrlo brzo izgubio je posao, porodicu, prijatelje, njegov život postao je pakao.

Bez emocija

Šta je bio uzrok Eliotovih problema? Zašto je za njega postalo skoro nemoguće da odluku donese brzo i efikasno? Prijatelji i porodica primetili su da je Eliot postao savršeno miran, kontrolisan, da nije pokazivao bilo kakve emocije. Naučnici su ga podvrgli raznim testovima i ispitivanjima i brzo ustanovili da je Eliot potpuno lišen uticaja emocionalnog mozga. To je bilo veliko iznenađenje jer se do tada smatralo da su emocije iracionalne i da bi neko kao Eliot, potpuno lišen emocija, trebalo da bude mnogo bolji i efikasniji u donošenju odluka. Realnost je pokazivala da Eliot ne samo da nije mogao da donese dobre odluke, već uopšte nije mogao da donese bilo kakve odluke. Pokazalo se da mozak koji ne oseća emocije nije sposoban da se odluči, bilo kakva da je odluka. Šta je to Eliot izgubio?

OFC

Deo mozga koji je Eliotu nedostajao zove se OFC (orbitofrontal cortex) koji je zadužen da integriše emocije u proces donošenja odluka. Kada vas u restoranu privuče neka stavka u meniju, ili neka osoba koja vam se dopada, emocionalni mozak je taj koji vam kaže da izaberete baš tu opciju. To ne znači da je odluka slučajna, već da se proces izbora alternativa prethodno već odigrao u pozadini nesvesnog uma, a da je rezultat tog izbora pretvoren u pozitivnu emociju koja kaže „odaberi ovo“. Isto tako ako pomirišete hranu koja vam se ne svidi ili vam neko liči na bivšeg partnera koji vas je razočarao, OFC je taj koji vam kaže da ne odaberete tu opciju. Svet je pun svakodnevnih (svako-minutnih) izbora, a upravo naša osećanja nam pomažu da izaberemo baš ona koja nam najviše odgovaraju.

Naj emocionalnija životinja

Šta se dešava ako je ova neurološka veza uklonjena, odnosno kad OFC više ne razume naše emocije? Tada ta osoba gubi pristup mnoštvu opcija koje su joj normalno bile na raspolaganju. Bez podsvesnog mehanizama emocionalnog odlučivanja, bez OFC-a, ona više ne zna šta da naruči za večeru. Zato je ova oblast mozga mnogo veća kod čoveka nego kod životinja. Iako su Platon i Frojd pretpostavili da je zadatak OFC-a (vozača dvokolice) da nas zaštiti od emocija, da ojača razum protiv emocija, njegova prava funkcija je upravo suprotna. Sa perspektive ljudskog mozga, homo sapiens je naj emocionalnija od svih životinja. U sledećim nastavcima videćemo kakva je veza i uloga racionalnog i emocionalnog u procesu donošenja odluka.

Sledeći tekst >>




Autor Miodrag Kostić, CMC
(Certified Management Consultant www.icmci.org)
Suvlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting Veza d.o.o.
www.poslovnaznanja.com


Lista svih objavljenih autorskih tekstova trenera Poslovnih Znanja


Program optimizacije poslovanja - Kako sprovesti neophodne promene?


Creativity and innovation to competitive advantage training businessknowledge.biz from Miodrag Kostic

Kontaktirajte nas na: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26


  Pratite nas na društvenim mrežama:

Visit Us On Twitter Visit Us On Facebook Visit Us On Linkedin Visit Us On GooglePlus Visit Us On Pinterest Visit Us On Youtube Visit Us On Flickr Check Our Feed