english srpski
Edukacija Poslovna Znanja
Savremena poslovna edukacija

Kako pronaći najboljeg konsultanta? Ko je dobar konsultant? Profit br.47




Prijavite se na otvorene treninge prodaje www.ProdajnaZnanja.com




Autor: Miodrag Kostić

Sledeći tekst >>



Behavioral economics - Ekonomija ponašanja (15)

Ko je pravi konsultant?

Naše Udruženje Poslovnih Konsultanata Srbije (www.upks.org.rs) upravo je u procesu pristupanja svetskoj asocijaciji konsultanata ICMCI (www.icmci.org) (the International Council of Management Consulting Institutes) pa nam je u goste i evaluaciju, došao gospodin Brian Ing, doskorašnji predsednik ove asocijacije, inače vrhunski konsultant sa višedecenijskim iskustvom u radu sa najvećim Evropskim kompanijama. S obzirom da smo baš tada održavali i drugu redovnu skupštinu udruženja, gospodin Brian Ing održao nam je veoma interesantnu prezentaciju o sertifikovanju konsultanata. Pošto upravo pripremamo domaći proces sertifikacije za CMC (Certified Management Consultant) raspravljali smo sa njim o karakteristikama dobrog konsultanta i kako se procenjuju. Znajući da kod nas često postoji nerazumevanje i zabluda o tome šta rade poslovni konsultanti i koje kvalitete treba da imaju, rešio sam da u ovom tekstu prenesem iskustva koja nam je gospodin Brian Ing preneo.

Šta kažu klijenti?

Veliki problem u proceni vrednosti poslovnih konsultanata, a to važi i za procenu svih zaposlenih koji se bave unapređenjem poslovanja ili čak šire i menadžmentom i organizacijom poslovanja, je što su te discipline multidisciplinarne, a u igri je i veliki broj faktora i parametara koji opisuju raznorodne i veoma različite osobine i kvalitete. U ovu priču skoro je uključen i ISO standard, ali je za glavni izvor kriterijuma ICMCI instituta bilo to šta su o konsultantima rekli sami klijenti. Koji su za njih glavni kriterijumi za odabir konsultanata, odnosno šta je njima važno i potrebno da konsultant poseduje kako bi se konsultantski posao obavio na najbolji mogući način?

Naravno može se razmatrati ogroman broj kriterijuma jer su zahtevi konsultantskog posla jako veliki, ali je odabrano 4 glavnih kriterijuma koji najbolje pokazuju kakav treba da je konsultant koga želite da angažujete (ili menadžer koga želite da zaposlite). To su:

1. Znanje (eng: Knowledgeable)
2. Veština (eng: Skilled)
3. Kompetencija (eng: Competent)
4. Poverljivost (eng: Trustworthy)

Znanje

Šta znači da konsultant ima znanje? Pored toga što je konsultant neko ko pomaže klijentima da unaprede svoje poslovanje, on mora imati i neku svoju specijalnost. Nešto u čemu je posebno dobar, neku oblast koju jako dobro pokriva. Recimo, ako bi konsultantsku struku poredili sa lekarskom, što nije najsretnije poređenje, traži se šire znanje recimo, oblasti interne medicine, infektivnih bolesti, uho grlo nos i slično (a ne specijalnost hirurga ili anesteziologa). Suština je da poslovni konsultant mora imati široko poznavanje raznih oblasti poslovanja, kao i malih i velikih organizacija uopšte. Uostalom znanje je jedan od ključnih faktora zašto se angažuje konsultant. Ali kao i ostali kriterijumi znanje je samo: „Potreban, ali ne i dovoljan uslov“, i prema oceni klijenata nije najvažniji.

Veština

Kad god se radi o nekoj praktičnoj disciplini, gde je važan rezultat, veština izvođenja dolazi do izražaja. Konsalting, treninzi, fasilitacija, interaktivne radionice sa zaposlenima su posao gde se radi sa ljudima, a uspešan rad sa ljudima je veština koja se mora stalno vežbati i usavršavati. U pretprošlom broju Profita pisao sam o čuvenom pravilu 10000 sati koje kaže da bi u nečemu postigli savršenstvo morate ga uvežbavati i usavršavati 10000 sati. Pitajte Novaka Đokovića koliko je desetina hiljada sati do sada uložio? Ovo je karakteristika koja ponajviše razlikuje prave konsultante od predavača, „edukatora“. Profesorsko znanje je teorijsko, statično, ono je imenica. Konsultant više radi sa razumevanjem, koje je dinamično, koje je proces i ono je glagol. Znanje je kad profesor učeniku koji peca da ribu (tuđe znanje). Razumevanje je da ga nauči da peca, tako da sam sebi ulovi ribu (njegovo znanje).

Kompetencija

Definicija kompetencije je da je to sposobnost da se proizvede rezultat. Da to što radite uradite efikasno, sa što manje truda i utroška, ali sa maksimalnim efektom, da bude najbolji mogući rezultat. Kako neko postaje sposoban? Kompetentnost podrazumeva da posedujete znanja i veštine neophodne za obavljanje nekog posla, ali je potrebno i mnogo više. Ovaj pojam treba vezati sa motivisanošću, pa ako kažemo da je motivacija „volja da se postigne rezultat“, onda je sve ovo zajedno neophodno da bi neko bio sposoban. Sposobnost se najbolje poverava kroz rezultate, kako ranije uspehe, tako i kroz trenutne performanse u radu. Kroz ovu karakteristiku, koja objedinjava u sebi sve ostale, najbolje se uočava razlika između teoretičara i praktičara. Recimo, da li je za trenera nekog fudbalskog kluba ikada uzet profesor DIF-a koji je ceo svoj vek proveo iza katedre, pa ma koliko doktorata imao? Takođe, da li bi ste dali dete na lečenje profesoru koji je pročitao i napisao hiljade knjiga, ili lekaru koji je pregledao i uspešno izlečio hiljade pacijenata?

Poverljivost

Ovo je osobina koja se može predstaviti i kao lična moralnost, poštovanje etičkih normi ponašanja u struci ili profesiji. Ona se može predstaviti i kao duhovni kvalitet ličnosti, ili kao kvalitet ljudskosti. Ovde zalazimo u neistražene vode, jer do skora se o ovoj karakteristici nije ni govorilo. Ustvari, ona je ispitivana tako što su se kontaktirali prethodni klijenti i u direktnoj komunikaciji sa njima otkrivalo kako je raditi sa tim konsultantom. Interesažntno je da je ova osobina ustvari od najvećeg značaja za klijente. Ni znanje, ni veština, ni kometentnost za klijenta nisu tako bitne kao poverljivost. Da u konsultanta može imati neograničeno poverenje, da zna da ovaj čini sve za njegov najbolji interes. To znači potpunu iskrenost i otvorenost, a ako treba i suprotstavljanje klijentu, ako je to za njegovo dobro. U većini kompanija, posebno većih, birokratska hijerarhija po automatizmu samoopstanka najčešće povlađuje pretpostavljenom i nespremna je da kaže NE kada je to potrebno. Konsultant je tu da ukoliko zatreba, jasno i glasno kaže NE i ukaže na skrivene probleme i nepravilnosti.

Kako je kod nas?

Šta mislite ako pogledamo redom ove karakteristike, (1) Znanje, (2) Veština, (3) Kompetencija, (4) Poverljivost, kako se kod nas biraju ljudi za odgovorne pozicije? Kojim redom se daje značaj ovim karakteristikama? Da li je kod nas najvažnije znanje ili ljudski kvaliteti kandidata? Šta više, da li je pravo znanje uopšte kriterijum od značaja pri izboru ili je to samo zvanje (Dr., Mr., Fr.). Šta mislite zašto su nam na svim nivoima društvene, ali i privredne vlasti već decenijama „pogrešni ljudi na pravom mestu“? Da li se kod nas uopšte obraća pažnja ko su ljudi koji obavljaju odgovorne funkcije i kako bi prošli kada bi im izmerili ove četiri karakteristile (posebno poverljivost)? Da li se kod nas upopšte razmišlja o kriterijumima kompetentnosti, koji su to kriterijumi i ko o tome odlučuje? Ako želimo da izađemo iz ove privredne, ali i društvene katastrofe, umesto partijske podobnosti i kupljenih titula, predlažem neke druge kriterijume za izbor odgovornih ljudi, a to mogu biti i ovi gore pomenuti kriterijumi ICMCI-a.

Koja je razlika između znanja i razumevanja? Znanje se akumulira i taloži. Kad se kaže znanje, misli se na stanje ispunjenosti. Kad se kaže razumevanje, misli se na kretanje, na proces, koji je u toku. Razumevanje se ne uči iz udžbenika, priručnika ili uputstava. Ne vredi da se buba i uči napamet. Razumevanje zavisi od učenika, a ne od učitelja. Za razumevanje učenik mora da uključi mozak i sam se uključi u proces razmene znanja. Kod nas u Srbiji „prenos znanja“ je kad profesor ispiše četiri table ne pogledavši u učenike. Znanje je da naučite napamet formule, razumevanje je da znate šta formula predstavlja i da je uspešno primenite rešavajući praktične poslovne ili životne probleme.

Konsultant usavršava svoje kvalitete kroz hiljade sati interakcije sa klijentima. Stalno učeći i stičući iskustvo, konsultanti imaju i ulogu rasadnika znanja. Oni su kao pčelice koje, oprašujući cveće, raznose i dele znanje stečeno od jednog klijenta drugima. Da bi bio uspešan rasadnik znanja, iskustava i pre svega dobre i uspešne prakse, konsultantu treba velika veština koja se stiče samo iskustvom i stalnim usavršavanjem.

Za razliku od znanja gde profesor skida veo i otkriva znanje tako da ga svi učenici mogu uočiti, kod razumevanja veo je ispred očiju učenika. Zadatak konsultanta i trenera je da pomogne učeniku ili klijentu da ukloni veo sa svojih očiju i sam „progleda“.

Sledeći tekst >>




Autor Miodrag Kostić, CMC
(Certified Management Consultant www.icmci.org)
Suvlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting Veza d.o.o.
www.poslovnaznanja.com


Lista svih objavljenih autorskih tekstova trenera Poslovnih Znanja


Program optimizacije poslovanja - Kako sprovesti neophodne promene?


Creativity and innovation to competitive advantage training businessknowledge.biz from Miodrag Kostic

Kontaktirajte nas na: info@veza.biz, ili pozovite: +381 63 60 80 26


  Pratite nas na društvenim mrežama:

Visit Us On Twitter Visit Us On Facebook Visit Us On Linkedin Visit Us On GooglePlus Visit Us On Pinterest Visit Us On Youtube Visit Us On Flickr Check Our Feed