Šta je rezultat privatizacije, stranih kredita i investicija? Akter Magazin
Prijavite se novi otvoreni treninzi počinju na proleće 2010 godine.
Autor: Miodrag Kostić - Akter magazin - Ponedeljak, 26 april 2010
Sledeći tekst >>
Sastanak sa “biznismenima“
Prošle nedelje privukla mi je pažnju vest o sastanku Vlade, sindikata i poslodavaca. Prvo što sam pomislio je, evo već druga godina teške ekonomske krize, a glavna vest na svim medijima da je Vlada spremna da obrati pažnju na to šta se u našoj privredi dešava. Kao da su zadnjih par godina bili zaduženi za gajenje ljubičica na Madagaskaru, pa evo sada odlučili konačno da odvoje par sati i odslušaju šta to privrednici imaju da kažu? S obzirom na katastrofalno stanje naše ekonomije, meni bi pre senzacionalna vest bila da je jedan dan Vlada propustila da sluša šta privredi treba, a ne da se ovakva vest prenosi kao nešto izuzetno. Drugo, kako i koga to naša Vlada sluša, i da li su ti “veliki poslodavci“ prava i jedina slika srpske privrede?
Međutim ono što me je nagnalo da napišem ovaj tekst su tri glavna predloga koje su srpski poslodavci “biznismeni“ preneli Vladi?
1. Novac od prodaje Telekoma ne trošiti na gradnju puteva, već u opštu “reindustrijalizaciju Srbije“
Ne znam da li se neko seća podatka da je u Srbiju u zadnjih 10 godina ušlo tridesetak i više milijardi Evra. Od donacija EAR-a, preko pomoći i kredita EBRD-a, raznih donatorskih projekata, zelenih i braon investicija, privatizacija, privatnih i državnih kredita, u ovu zemlju ušlo je jako puno para, a ne vidi se da su uložene u išta konkretno. Da se državna administracija namnožila, da su se nove vile na Dedinju izgradile, da je jako puno preskupih automobila, i da se nose satovi od više desetina hiljada (ne dinara), to se vidi. Ako izuzmemo onih desetak kilometara puta obilaznice oko Beograda koju prave već 30 godina, i par kilometara autoputa prema Kragujevcu, od Branka Pešića naovamo, jedva da se nešto novo izgradilo. Ideja da se pare od Telekoma utroše na opštu reindustrijalizaciju Srbije je ista ideja kojom su se one desetine milijardi od 2000 na ovamo koristile za reindustrijalizaciju Dedinja, kupovinu vila i jahti na moru i slične preduzetničke poduhvate. Uostalom, šta će nam putevi kad smo toliko osiromašili da nemamo za benzin, a oni koji imaju, ionako se ne voze razvaljenim putevima, već lete svojim helikopterima.
2. Formirati Srpsku razvojnu banku ili investicioni fond iz kog bi se finansirali najperspektivniji projekti
Šta mislite, ko će dobijati ove kredite? Kako će se određivati, i ko će određivati koji su projekti perspektivni, a koji nisu? Da li ste se upitali, koja bi vam šansa bila da dobijete ovakav kredit, a da vam važeća partijska knjižica nema jednocifreni (ili minimum dvocifreni) redni broj članstva? Kako su se slični krediti, sličnih para-državnih organizacija do sada izdavali? Otkud prazne fabrike, a puni parkinzi luksuznih automobila? Gde su nestala sredstva namenjena dosadašnjim revitalizacijama privrede, i kako su se dosadašnji najperspektivniji projekti završavali? Da li su novac dobijale nove ideje i mladi preduzetnici ili su oživljavani ekonomski mrtvaci i spasavani nelikvidni tajkuni? Zar u zemlji Srbiji nema pravih privrednika za koje biznis nije samo kupovina i preprodaja placeva, oranica, zgrada i monopolističkih maloprodajnih lanaca? Zašto Vlada ne razgovara sa privrednicima koji donose vrednost društvu, nego sa ovima koji su je izneli iz zemlje i napunili svoje of-šor račune? Tek kad dobijem razuman odgovor na ova pitanja i kad korumpirani partijsko-državni aparat ne bude bio uključen u priču o razvojnom investicionom fondu, znaću da ova priča pije vodu. Ovako, ova priča završiće kao i većina sličnih finansijskih poduhvata u zemljama trećeg sveta, na obalama Ženevskog jezera ili u komšiluku kraljice Elizabete.
3. Vlast da sa srpskih biznismena skine etiketu “tajkuna“ i da ih angažuje u oporavku propalih firmi
Ovo verovatno znači da se izglasa zakon u skupštini, da kao što se nekad za vreme druga Tita išlo u zatvor ako bi neko o njemu ispričao vic, sada da se to uvede za javno izgovaranje reči “tajkun“. A što se angažovanja u oporavku propalih firmi tiče, upitajte se koje su to propale firme, i ko ih je i zašto doveo do ruba propasti? To je isto kao kad bi ste oterali ovčarskog psa i doveli vuka da čuva stado od tog istog vuka. Šta mislite, ko je srpsku privredu doveo u stanje u kome se sada nalazi? Da li su to bili rumunski, bugarski ili mađarski biznismeni ili su to isti ti srpski biznismeni koji sada traže da oporavljaju ono što su sami upropastili? I da ne zaboravim na kraju, da predložim da vlast proglasi zakon o zaštiti dela, imena i lika “srpskog biznismena“, pa ko pomene reč “tajkun“, pravo na robiju.
Hrvati jesu jedna od najzaduženijih država regiona, ali bar nešto imaju da pokažu kao rezultat privatizacija i stranih kredita, bar su izgradili dobre puteve i ostalu infrastrukturu. Rezultati naših privatizacija ne vide se u fabrikama ili na autoputevima, već na Senjaku, Dedinju, i po luksuznim marinama ekskluzivnih letovališta.
